Filatelista

Budući da u SSSR-u većina ljudi upotrebljava koverte prodavane na pošti, to će zbog jednoobraznosti pisama cela ideja automatizacije verovatno imati uspeha.

Do sada je u svakoj gradskoj adresi bio uključen i broj odeljka dotične pošte. Po novome ovaj broj je sada uključen u indeks, koji treba ispisati na levom donjem uglu koverte ciframa optičkog karaktera pokazanim za uzorak na poleđini koverte. Prve tri, cifre indeksa označavaju republiku i oblast ili glavni grad, a poslednje tri cifre rejone i ogranke pošta.

Sovjetska poštanska administracija još nije izdala knjižicu za opštu upotrebu, nalik na naš Priručnik za primenu poštanskog broja, gde bi bili izrađeni svi indeksi pošta.

— »Molim ne upotrebljavajte žuto ili zeleno mastilo.« — uputstvo kaže — »jer mašine za sortiranje (koje su u planu) ne umeju da čitaju u tim bojama«.

ZIP CODE (čitaj »zip kod«) je američki način obeležavanja poštanskog broja uveden još 1964. U vezi toga je nedavno u SAD izvršena proba sa oko 800 pisama razaslatih od Asošijeted Pres po celoj zemlji. Ustanovljeno je da poštanski broj — ZIP CODE — na kraju svake adrese ne garantuje bržu isporuku redovnih i avionskih pisama.

Sedam od 10 poslednjih pisama bez ZIP CODE stigli su na adresu istom brzinom kao i pisma sa poštanskim brojem, — u isto vreme i za ista rastojanja. Ova interesantna statistika obavljena je u roku nedelju dana između 6 gradova: Njujorka, Vašingtona, Los Anđelesa, Čikaga, Sent Luisa i Hjustona. Sem ove međugradske isporuke proveravala se i mesna poštanska brzina. U oba slučaja jedna polovina pisama nosila je ZIP CODE, a u drugoj grupi ZIP CODE je namerno izostavljen.

Zaključak je interesantan: 28% od tih pisama sa ZIP CODE prispela su ranije; 54% u isto vreme sa i bez ZIP CODE, a u 18% slučajeva pisma sa ZIP CODE putovala su duže od pisama bez poštanskog broja.

Pomoćnik direktora Pošta SAD, J.W. Hargrove predviđa bolju budućnost ZIP CODE. sistema posle uvođenja nove mehanizacije (slično kao i u najavljenom sovjetskom poštanskom sistemu), kada mašine zamene službenike za sortiranje.

Upoređenje se izvelo i između redovnih i avionskih pisama, 50% avionskih pisama bivaju uručivana brže od redovnih; 41% u isto vreme, a 9% avionskih pisama provode u putu duže od redovnih Ppisama. Naravno pod istim pravilima kao i gore: u isto vreme i na istim relacijama.

Interesantan je nalaz koji govori da rastojanje među gradovima nije u srazmeri brzine isporuke. Tako na primer, pismo za ZIP CODE poslato iz Vašingtona putuje 2,5 dana do Njujorka, što je rastojanje od 330 km, a prosečno vreme isporuke od Vašingtona do Hjustona je takođe 2,5 dana, mada rastojanje između ovih gradova iznosi 6 puta toliko, tj. oko 2000 km.

Gornja studija je pokazala da mesno pismo putuje u proseku jedan dan samo u gradu Hjustonu. U Los Anđelesu i Čikagu mesna isporuka je 1,7 dana, u Sent Luisu i Njujorku 1,2 dana, a u Vašingtonu 1,3 дапа.

20