Filatelista

ја „Филателисте" стигне чланак г. Мирослава Рота из Јерусалима. Колико је мени познато, његов чланак представља први покушај у нашој филателистичкој литератури да се документовано обради проблем Поштанске конвенције између Србије и Аустро-угарске. Врло често и радо у тој литератури цитиране су „Српске новине", али се нажалост врло ретко и нерадо у филателистичкој пракси оне и листају. Захваљујући овоме, многи подаци из „Српских новина остали су непознати, те се доста олако прелазило преко овог проблема који није тако једноставан како то можда изгледа.

У стручној пак ПТТ литератури ствар стоји знатно другачије. Нажалост истина је оно што о томе каже г. Мирослав Рот да та литература углавном остаје непозната филателистима. Управо због тога, многи од њих до данас вероватно нису били упознати са два значајна чланка инж. Тривуна Теслића о овом проблему. Први је онај који г. Рот цитира у склопу свог чланка, а истом проблему инж. Теслић вратио се и 1963. Његов чланак „Поштанска конвенција између Србије и Аустро-угарске", објављен у ПТТ Архиву бр. 9, знатно је обогаћен документима и представља даљу разраду овог проблема. Као велики познаваоц историје поштанске службе, инж. Т. Теслић је поред ова два објавио још неколико чланака, и готово сви они представљају завршну реч која се може дати о једном од општих питања из историје српских пошта. Насупрот томе, у оба чланка о Поштанској конвенцији инж. Теслић је приметно уздржан и опрезан. У чланку који цитира г. Рот, инж. Теслић наводи обавештење „Српских новина" бр. 115 од 16. септембра 1869. и констатује датум престанка. рада аустриске конзуларне поште у Београду, уздржавајући се од било каквих примедби у погледу ступања на снагу закључене Конвенције. У свом чланку из 1963., инж. Теслић је већ доста одређенији, и наводи:

„Мако је према одредбама чл. 51., Конвенције требало да ступи на снагу 1. јула 1869. (по новм—МРВ), њезина стварна примена (подвукао МРВ) отпочела је 19. септембра 1869. године, док је аустријска пошта у Београду престала са радом 18. септембра исте године".

Истраживајући документацију везану за „миланчиће", аутор ових редова суочио се и са проблемом ступања на снагу Поштанске конвенције између Србије и Аустро-Угарске. За сва даља истраживања користио сам се подацима инж. Тиеслића као основом, те сам, после прилично времена, успео да дођем до неколико података који су ми помогли да коначно створимо одређену слику о том проблему Да би до тога дошли, пођимо од података које је инж. Теслић изнео у ПТТ Архиву бр. 9.

Поштанска конвенција између Србије и Аустро-угарске закључена је 2. децембра 1868. у Пешти. Члан 51. ове Конвенције сасвим прецизно наводи 19. јуни 1869. као датум ступања на снагу.

Аустро-угарска влада ратификовала је Конвенцију 18. јула 1869., а српска влада 7. августа исте године. Размена ратификације извршена је у Београду.

Према обавештењу „Српских новина" бр. 115, аустријска конзуларна пошта у Београду престала је да ради 18. септембра 1869., према Конвенцији која „19. овог месеца ступа у живот".

Као што се може видети, ови податци стоје у противречности, а сваки од њих носи тежину службеног податка. То је свакако и навело инж. Теслића да буде резервисан по питању ступања на снагу