Filatelista

Конвенције. С друге стране је г. Мирослав Рот, немајући увид у све оно што стоји на расположењу београдским филателистима, извео-. закључке који се не могу сасвим прихватити.

Да би се ова проблем решио, потребно је да се задржимо на неким појединостима које до сада нису биле размотрене.

Мада је српска влада ратификовал Конвенцију тек 7. августа, Намесници су по договору са Државним саветом, одобрили ратификацију још 22. фебруара 1869. (Српске новине бр. 100 и 101 од 12. и 14. августа 1869.)

Према „Српским новинама" бр. 115 Конвенција је ступила на. снагу 19. септембра 1869. Међутим, како је то и инж. Теслић навео, ово обавештење дато је у незваничном делу, без потписа, броја и датума, те не представља званично саопштење већ само саопштење: редакције. У погледу тачности датума престанка рада аустриске конзуларне поште у Београду нема никакве сумње, но израз „Конвенција ступа на снагу“ може се прихватити само условно, у смислу почетка. њене практичне примене.

Упоређујући разне законе, законске одредбе и уговоре, установио сам да се могу поделити у две групе: а) они у којима је датум. ступања на снагу везан за ратификацију, „Височајши указ“ или 06јављивање у службеним новинама, и 6) оне у којима је датум ступања на снагу прецизно дефинисан. Према обавештењу једног доктора правних наука, Конвенције из ове друге групе ступају на снагу датумом који је утврђен конвенцијом, без обзира на то да ли је већ извршена измена ратификација.

Из свега овога може се извести закључак да је са правне тачке гледишта Поштанска конвенција између Србије и Аустро-угарске ступила на снагу 19. јуна 1869., али да је њена практична примена почела 19. септембра исте године.

Разлог чињеници да је аустријска конзуларна пошта у Београду функционисала тачно три месеца после формалног ступања. на снагу Конвенције треба тражити у томе што је све до тада саобраћај са Угарском и осталим европским земљама (изузев Турске) ишао углавном преко конзуларне поште. После ступања на снагу Конвенције, Србија је морала формирати шест пунктова (Београд, Шабан, Смедерево, Градиште и Текија) способних за нормалну картирајућу везу са страним граничним поштама. То се није могло урадити преко ноћи, те је зато, свакако по претходном договору двеју влада, аустријска конзуларна пошта радила све до 19. септембра. За то време Србија највероватније није имала директних поштанских веза са Угарском, о чему сведочи и саошштење из „Српских новина" бр. 115 од 16. септембра 1869., као и чињеница да су Правила за Извршење Конвенције објављена тек у „Српским новинама" бр. 102-104 од. 16 —20 августа 1869.

Експозитура конзуларне поште у Алексинцу и даље је наставила рад, примењујући и отправљајући за Аустро-угарску писма из њених. пошта у Турској.

Preko kancelarije SFS možete dobiti:

— Bronzane značke SFS cena 5 dinara — Kataloge: Yvert, Michel, Zumstein i Jugoslavije za 1972 goidnu. — Albume — Linder listove. SFS 11000 Beograd Sremska 6/4

19: