Filatelista

пера у укупној номинали од 800.000 перпера, и доставила их Министарству финансија, које их је већ 6, јуна 1909, пустило у ољтицај. Новац искован у Паризу био је доста слабе израде и брзо се хабао у промету, те је 1912. извесна количина овог новца, у укупној номиналној вдредности од 286.800 перпера била прекована.

Упоредо са сребрним, Црна Г ора припремала је и израду златног новца, што је коначно и реализовано 1910. године, када су у оптицај пуштени златници од 10, 20 и 100 перпера израђени у Главној ковници у Бечу. Нацрт за златнике урадио је професор Шобајић, док је рез извео професор Ст. Шварц. Укупно је било исковано златника за 1,030.000 перпера, који су пуштени у оптицај 25. марта 1910,

Непуних месец дана касније, 15. априла, на Главној државној блатајни пуштени су у промет и сребрњаци од 2 перпера, исковани у Бечу у укупној номинали од 600.000 перпера.

Исте 1910. године, поводом педесетогодишњице владавине и крунисања кнеза Николе за краља, израђен је посебан, јубиларни златан новац истих апоена, који се разликовао од прве емисије, Уз краљев дик, као симбол педесетогодишњице владавине, стављен је доворов венац са ознакама година 1860—1910. И овај новац израђен је у Бечу у укупној номинали од 1,000.000 перпера.

Почетком 1911. године ступио је на снагу Закон о државном новцу Краљевине Црне Горе, којим су регулисани облик, величина, тежина и легура кованог новца, фиксиран перпер као национална валута и искључен промет стране валуте, Овај акт је у то време био од посебног значаја јер је Аустрија чинила све да онемогући монетарно осамостаљење Црне Горе и стабилисање валуте. Протуране су вести о неисправности новца, прављени фалсификати, а чак је Аустрија откупљивала црногорске златнике и претапала их у своје златнике од 20 круна. Коначно је ипак дошло до монетарне конвенције између Црне Горе и Аустрије, која је ступила на снагу 21. септембра 1911. Убрзо након тога пред Народну скупштину изнет је предлог Закона о ковању новца којим је предвиђено ново ковање у вредности од 2, 871.000 перпера, од чега 2,000.000 у злату. Закон је ступио на снагу 23. децембра 1912. а исте године је почело релизовање плана ковања новца (које никад није довршено због избијања 1 светског рата), и то израдом сребрног новца од 1 и 5 перпера укупне номиналне вредности од 586.800 перпера. Од ове суме 300.000 перпера био је новоковани новац, док је 286.800 перпера било прековано од новца кованог у Француској 1909.

У току 1913, пуштена је у оптицај предвиђена количина бронзаног и никленог новца у вредности од 71.000 перпера, што се показало недовољним обзиром на знатна територијална проширења Црне Горе после Балканских ратова. Због тога је 15. фебруара 1914. донет Закон о ковању сребрног, никленог и бронзаног новца, којим је одређено ковање нових 1,700.000 перпера у сребру и 390.000 перпера у никлу и бронзи, од чега одмах 1,000.000 перпера у сребру и 250.000 перпера у никлу и бронзи, Убрзо после ступања на снагу Закона пуштене су у оптицај количине предвиђене да се кују „сад одмах", док преостале количине, 700.000 перпера у сребру, 140.000 перпера у чронзи и никлу и 2,000.000 перпера у злату (предвиђен још 1912) нису никад исковани, захваљујући избијању I светског рата.

(наставак у бр. 153)

31