Filatelista

ITALIJANSKA OKUPACIJA JULIISKE KRAJINE, 15ТКЕ 1 DALMACIJE

Neposredno po završetku I svetskog rata, Italija je preduzela akciju zaposedanja pojedinih mesta u Juliskoj Krajini, Istri ı Dalmaciji, u nameri da ih, na bazi Londonskog sporazuma, pripoji sebi. Zaposedanje se odvijalo iz tri pravca:

a) zaposedanje po odeljenjima italijanske ratne mornarice, u kome su učestvovali podmornica R 7, torpiljerke Albatros, Palade, 55 AS i 56 AS, torpedni čamci Mirabello, 'Sparviero, Racchia, Riboty i Nibbio, kao i neki drugi manji delovi mornarice. Zadar i korčulanski otoci zaposednuti su 4. novembra 1918., Šibenik, Premuda, Selve, Pag i Buje 6. novembra, a neki delovi mornarice ušli su i u Kotor 10. novembra.

b) zaposedanje po četama koje su stigle morem iz Albanije, a u kome su učestvovali 1., 2. i 3. bataljon 16. pešadijskog puka, koji su 7. novembra zaposeli Vis, Lastovo, Mljet i Korčulu.

c) zaposedanje po četama sa italijanskog fronta, u kome su učestvovali delovi 16., 17., 138., 143., 144., 225. ı 263. pešadijskog puka. Rogoznica je zaposednuta 12. decembra 1918., Ugljan, Drniš ı Knin 29. decembra, Obrovac 4. januara 1919., Pegomet i Labin 6. januara, Prapatnica i Ralmi 7. januara, Muk i Dolnje 9. januara, Kijevo 10. januara, Pašmanski otoci 18. januara, Kistanje 30. januara i Hvar 10. februara.

Za pojačanje okupacionih trupa stigle su naknadno i druge jedinice, koje su početkom decembra zaposele Skradin, Biograd na moru ı pojedina mesta u okolini Zadra ı Šibenika.

Zapovedništvo vojne vlasti u Dalmaciji preuzeo je u Šibeniku admiral Millo 14. novembra 1918., a 8. decembra 1918. upravu preuzima štab 24. divizije.

Po odredbama Rapalskog ugovora od 12. XI 1920., Šibenskog sporazuma od 9. VI 1920., Splitskih konvencija od 8. III 1921. i Trogirskog ugovora od 20. III 1921., italijanske trupe povukle su se iz većeg dela Dalmacije 19. aprila (I zona) ı 13. juna 1921. (II zona), dok je grad Zadar sa okolinom anektiran 2. februara 1921. godine.

Za vreme okupacije izdavane su posebne poštanske vrednosnice, i to izdanja samo za Julijsku krajinu, kao i opšteg izdanja za Julijsku krajinu, Dalmaciju i Tirol. Za preštampavanje su upotrebljavane zatečene austrijske celine i kursirajuće italijanske, a celine posebnog izdanja za Julijsku krajinu razlikuje se od opšteg po tome što u pretisku uvek imaju reči »Venezia Giulia«.

Od upotrebljenih komada, u zbirku celina jugoslovenskih zemalja spadaju isključivo one celine Које nose Žigove mesta u današnjoj Jugoslaviji, a ne i one koje su žigosane u mestima koja su pripala Italiji (Trst naprimer).

ПЕТЕ Је dopisnica bojne pošte OLOLLOIOHLD u okupirano] Srbiji septembra 1917.