Filatelista

ФИЛАТЕЛИСТА ЕТСАТЕГТЗТА |

ЧАСОПИС САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ \

МАРТ — АПРИЛ 1975. Ф Бр. 156

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Навршава се 30 година од завршетка другог светског рата, који је трајао 6 година, однео преко 60 милиона људских живота и оставио више од 30 милиона рањених. Умукли су топови 61 зараћене државе и њене војске. Опустило је 30 милиона кмг бојишта на територији 40 држава. Умирило се 96% светског становништва које је у њему учествовало. Дошао је толико жељени дан — 9. мај 1945. године, Дан победе над фашизмом, празник свих слободољуоивих људи.

Југославија је једна од ретких поробљених земаља, која је у овом дугом и тешком рату остала у првим борбеним редовима антихитлеровске коалиције. У априлском рату 1941. деморалисана војска краљевине није издржала фронталне нападе немачких, италијанских, мађарских и бугарских оружаних снага. Војнички поражена, опустошена, опљачкана и подељена, Југославија је тада за многе избрисана са географске карте

Комунистичка патрија Југославије била је једина организована снага, која је у априлској катастрофи знала шта мора да ураде народи ове. земље, који се нису предали нити капитулирали. Централни комитет је прихватио највећу одговорност пред историјом, да их поведе у неравну борбу за национално и социјално ослобођење. Напад Хитлерове немачке на Совјетски Савез примио је као отворену перспективу за оружани устанак, за победу над фашизмом.

Месец дана после напада Немачке на СССР оружана борба југословенских партизана имала је карактер општенародног устанка, карактер отворене објаве рата немачкој, италијанској, мађарској и бугарској војсци. Покушали смо свим средствима, али ништа не помаже, писала је окупациона команда Србије Берлину. Позиције партизана у шумама су такве да их је немогуће погодити у срце. Не помаже ни појачана пропаганда да бољшевицима на фронту иде рђаво. Добијам утисак да ни вести о капитуалицији СССР-а не би довеле до капитулације ових бандита — вапи немачки командант из окупиране Србије.

Угушите устанак у Југославији по цену највећих жртава, наређивао је Хитлер из Берлина, јер он врло рђаво утиче на друге балканске земље. Смрт фашизму слобода народу, одговарали су радници партизанске фабрике оружја у слободном Ужицу.