Filatelista

Lihtenštajn: 1931., cepelinske marke na pismu, ргосепјепо па 58 1565.

Holandija: 1859., vrednosti od 5, 10 i 15 c. u parovima, sa uskim rubovima, upotrcbljene, procenjeno na 80—100 15.2.

Rusija: 1858., vrednosti od 10 Кор., plava/smeđa, nezupčana, upotrebljena, sa širokim rubovima, procenjeno na 20—80 Т5фЕ.

Svajcarska: 1813., pretfilatelistički koverat iz St. Gala za Milano, vrlo dobrog kvaliteta, procenjeno na 20 Lstg.

1850. Rajon I. 5 Вр., na pismu sa žigom „PP”, procenjeno na 200 LstE.

1943.. NABA biok, žigosan, veoma аобђгов Куашеја, ргосепјеп па по 1552.

1945.. PAX, vrednost ođ 10 fr., u vertikalnom upotrebljenom trojcu, procenjeno na 50—60 Lstg.

Vitomir Sokolović METALNI NOVAC SRBIJE 1868 — 1918. (Nastavak iz br. 162) TUZI ACON JU EJ 1879:

Posle kraćeg vremena donet je Zakon o srpskim narodnim novcima od 10. decembra 1878. godine, kojim je zamenjen ranije pomenuti Zakon od 30. novembra 1873. godine (o kovanju srpske srebrne monete). Kao šio je to izneo Jovan Ristić, tadašnji predsednik vlade, u jednom svom gOVOTU, novim Zakonom od 10. decembra 1878. godine „Srbija je definitivno prišla konvenciji od 23. decembra 1865. godine zaključenoj u Parizu”, lj. Latinskoj uniji. Isti zakon se, osim toga, po rečima Jovana Ristića, imao smatrati i kao jedna dosledna „finansijska mera, a i kao izraz novostečene nezaVisnosti državne”, priznate ugovorom па Berlinskom kongresu (I. 6. — 1. 7. 1878. godine). Naime, prema Ovom nOVOHI zakonu „Srbija

usvaja, za svoje narodne NnoOVCE, metarski desetan sistem, onako kao

što je ovaj sistem usvojen novčanom konvencijom” o Latinskoj uniji od 23. decembra 1865. godine.

U Zakonu se dalje propisuje da „načelu jedninu ili brojnu osnovu srpskih narodnih novaca sačinjava dinar”, da „dinar sadrži u sebi 0,835 čistog srebra, a težak je 5 grama” i da se „deli na sto delova, koji se nazivaju nove ili dinarske pare za razliku od starih para, koje su vredile dosad u „čaršijskom” i „poreskom tečaju”. Zakon zatim predviđa kovanje zlatnog novca od 10 ı 20 dinara, novog srebrnog novca od 0,50, 1, 2 i 5 dinara, kao i mogućnost daljeg kovanja bakarnog novca od 1, 2,5 i 10 para, a za prvo vreme samo od 5 i 10 para. Međutim, u stvarnosti nikada nije ni došlo do kova-

nja bakarnog novca od 1 i 2 pare, kao ni zlatnog novca od IO dinara

33