Filatelista

Кутак за нумизматику

МЕТАЛНИ НОВАЦ СРБИЈЕ 1868—1918

(Наставак из бр. 163)

Витомир Соколовић

ИЗДАЊА 1882. 1883., 1884., 1890. и 1897.

Након проглашења за краља, Милан Обреновић ТУ, наручио је 1882. године у Главној ковници новца у Бечу ковање златника у апоенима од 10 и 20 динара, у укупној номиналној вредности од 9.000.000 динара. Ковање нове серије златника са ознаком 1882. године као године издања, као и његово пуштање у оптицај, извршено је на основу Закона о српским народним новцима од 10. децембра 1878. године, јер иначе, из нама непознатих разлога, до ковања златника у гпоену од 10 динара са ознаком 1879. године као године издања вије дошло, како је то било предвиђено и цитираним Законом. Гравер ових златника је Шарф.

Миланове златнике из 1579. и 1882. године, нумизматичари често називају „Миландорима".

Према Закону о ковању ситног новца од никла од 1. јануара 1883. године, искован је и пуштен у промет новац од никла у апоенима од 5. 10 и 20 пара, са ознаком 1983. као године издања, а у укупној номиналној вредности од 1,200.000 динара. Ковање је извршено у Бечу, а гравер је непознат.

Такође, према Закону о замени бакарног ситног новца новцима од викла, од 15. јуна 1884. године, поново је искован и пуштен у оптицај новац од никла од 5, 10 и 20 пара, са ознаком 1884. као године издања, у укупној номиналној вредности од 2,000.000 динара. Карактеристике ове серије никленог новца су исте као код издања 1883. године, осим што испод ознаке вредности постоји још и слово „Х".

Као посебни нумизматички реаритети, познати су исковани сребрни комади од 1 и 2 динара, са ликом краља Александра Обреновиће и ознаком 1890. као године издања. Међутим, није познато са ситуношћу којим поводом су израђени примерци овог новца, већ се само претпоставља да су ковани у складу са раније наведеним Законом о замени бакарног новца сребрњацима новог кова. Али, исто тако је вероватна и претпоставка да су ови комади отковани ванредно, за личне потребе познатог светског колекционара — филателисте Ферариа, који је био велики пријатељ Србије и краљевске породице Обреновића, и који је своју збирку завештао Србији, а у чијој збирци се налази по један примерак од ових апоена. Код апоена од 2 динара

постоји грешка у натпису — на реверсу, јер уместо речи „2 динара" пише „2 динар".