Filatelista

Миодраг Вуковић

"ензувзни м пПРОПАГАНДНИ УМЕ ОМ bd ВАЛЕ СМЕ PE ZAME OKOV FRA ћи СРБИЈЕ : 5921 — 12445.

После слома старе Југославије у Априлском рату 1941. године поштански саобраћај у делу Србије под немачком окупацијом био је привремено обустављен до почетка маја. Одмах по обнављању поштанског промета заведена је цензура свих, како приватних тако и службених, писама, а убрзо се јављају и пропагандни жигови и налепнице, чија је сврха била да становништво Србије које се активно почело да укључује у ослободихачку борбу против окупатора и домаћих издајника, застраши и “вери у наводну _ непобедивост немачке оружане силе.

Колико ми је познато, до данас није учињен озбиљнији покушај да се овај материјал — који иначе представља својеврстан докуменат о изузетно тешким услопод којима је наш народ твео, борио се и извојевао слободу и право ла сам одлучује о

вима

5

својој судбини у току II cBeTског рата — среди, класификује и опише. Овај чланак представља први такав покушај, при чему желим да истакнем да он није

ту

DELGRAD ~)

СЕОВРЕМЕТ POSTZENSUR 5 БЕОГРАД а

ПОШТАНСКА ЦЕНЗУРА 5 ОТВОРЕНО И

Сл. [: Цензурна бандерола

дефинитивна обрада тога подручја, већ само почетак, грађа коју тек треба допунити и разрадити. Бићу посебно захвалан свакоме ко буде могао и желео да исправи и допуни моје податке, било преко часописа, било лично (Миодраг Вуковић, Трнска 12, Београд).

пЕНЗУРНИ ЖИГОВИ И НАЛЕПНИНЕ (БАНДЕРОЛЕ)

Џензурне налепнице (бандероле) познате су ми само у једном |! титу. Штампане су у виду траке са текстом у облику машинског жига. Натпис у реду гласи „Себј- · fnet/postecensur! Поштанска цензура Јотвореној“, а у кругу„Ођетгепзит /Belgrad/ _ Београд "Врховна цензура/" (ел. 1) Папир

ОВЕРЕНИК ЦЕНЗУРЕ 7 ОГИШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА VERTRAUEMSMAMM DER ZEMSUR BEI DER STADTGEMEINDE BELGRAD

С. 2а: Равни жиг повергника цензуре

општине града Београда

је гумиран, бео, тањи, или сивозкаст, пунији. Употребљавана. у свим цензурним центрима.

Код цензурних згигова јасно се разликују жигови раног периода од каснијих, унифицираних, житова, код којих сусрећемо некохико сукцесивних типова. Под тога, као посебна врста, изглају се цензурни жигови и рукописве ознаке на службеној преписпи.

те AT

М почетку су постојали само цензурни уреди у Београду, Ниmy пи Великом Бечкереку (Зрењанин), док су касније, колико је мени познато, отворени јоши у Шапцу и Крагујевцу.

Сви Србије

цензурни жигови у делу пол немачком окупациали су двојезичан текст, ачком и српскохрватском (ћирилицом или латиницом).

{OM им

на нем