Filatelista

ПРЕДФИЛАТЕЛИСТИЧКА ПИСМА СРБИЈЕ И ЖИГОВИ ПРВИХ СРПСКИХ ПОШТА (ПЕРИОД 1840 — 1866. Г.)

Предфилателија је посебна област филателије, има своје изразите особености, а своди се на сакупљање одређених целина на којима су утиснути жигови пошта у периоду који претходи издавању првих марака једне земље.

Ова грана филателије у последње време добија све већи број „поклоника“ у свету, поклања јој се све већа пажња и не треба бити изненађен што је последњих година забележен велики скок цена за разноврсне предфилателистичке објекте. Тај тренд, који се претвара у „бум“, онемогућава нормално формирање цена које се још нису усталиле. Све ово се у пуној мери односи и на предфилателистичка писма некадашње кнежевине Србије, тој грани филателије није за сада дато одговарајуће место у Каталогу поштанских марака који издаје Биро за поштанске марке.

Као што је познато, прве редовне поштанске марке Србије пуштене су у течај 1. јула 1866. године. Овоме је претходио тзв. предфилателистички период који почиње са отварањем првих пошта за јавни саобраћај, тј. 25. маја 1840. г., када је у Београду отворена прва поштанска станица, која је примала и приватна писма, и када је употребљен и први поштански жиг (тзв. уоквирени жиг „Београд“). Већ 5. јуна отворена је пошта и у Крагујевцу, а затим постепено, по указаној потреби, и у другим местима Србије. До тог времена у Србији су постојале 22 мензулане које су имале и функцију поштанских станица. До краја трајања предфилателистичког периода у Србији је отворено 49 поштанских станица. Међутим, није сачувано ниједно писмо за 4 поштанске станице (Виница, Нересница, Мишљеновац и Раброво), тако да се сакупљање писама из тог периода своди на само 45 пошта односно жигова њихових места.

У условима тако повећаног поштанског саобраћаја, знатно је повећан број коња намењен преносу поште, а поправљена су и четири главна пута која су повезивала Београд са Радујевцем, Алексинцем, Мокром Гором и Лозницом и успутним местима, а преко међусобно изукрштаних краћих путева — тзв. „сојузних“ линија —, и са неким другим местима у Србији.

Основна обележја предфилателистичких писама

Предфилателистичким писмом има се сматрати сваки завој или омот, касније и коверат, на којима је утиснут одговарајући жиг места поште и на којем се налази и неопходан податак о времену употребе (датум када је писмо писано — жиг). Код тога, присуство одлазног жига је неопходно, што није случај и са долазним жигом.

За ознаку унапред плаћене поштарине употребљавани су жигови са натписом „наплаћен“ односно „наплаћено“, а за препоручена писма жигови „препоручен“ односно „препоручено“, у прво време неџоквирени, а касније уоквирени.

У посматраном периоду, употребљавани су различити жигови, како по облику, тако и по изгледу, врсти и величини слова, шарама и сл. а и боја жигова је била различита. Поред оних са правоугаоним оквиром (Београд, Јовановац), постојали су и прави жигови у једном реду без оквира (Крушевац, Трстеник), затим прави жигови са „Н“ испред назива места (Ваљево, Крагујевац, Лозница, Шабац), подвучен прави жиг (Пожаревац), а такође и жигови са елипсастим обликом (Крагујевац, ћуприја, Шабац). Међутим, претежни део жигова био је прстенастог облика (округли жигови) и то, једни са именичком, а други са придевском ознаком назива места — поште, са једним односно два унутрашња круга, са арапском односно римском ознаком места. Сви натписи били су израђивани само у ћирилици.