Filatelista

NUMIZMATIKA

PAPIRNI NOVAC JUGOSLAVIJE 1918 — 1976.

I DEO — KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA — Aleksandar I kralj, Srba, Hrvata i Slovenaca 1918 — 1929 —

I. 1. ŽIGOSANJE I MARKIRANJE NEPRIJATELJSKOG NOVCA

Problem uhifikacije novčanog saobraćaja

PITOMIR SOKOLOVIĆ

Posle završetka Prvog svetskog rata, Austrougarska država se raspala na sedam država, i to: Austriju, Mađarsku, Čehoslovačku, Jugoslaviju, Poljsku, Rumuniju i Italiju. Te ranije postojeće ili nove države imale su sada sedam novih vrsta kruna, koje su na njihovim teritorijama bile sredstvo plaćanja.

Odmah po završetku rata, zvaničan državni kurs po kome su dinari menjani izbeglicama za framke izgubio je svaki značaj, i tečaj dinara postao je slobodan ne samo prema stranim monetama nego i prema kruni, koja je pored dinara cirkulisala na teritoriji novostvorene države.

Veliki posao se imao svršiti posle rata na unifikaciji novčanog saobraćaja u novoj državi, na teritoriji na kojoj su bile u saobraćaju mnoge valute: srpski dimar, crnogorski perper, mađarska kruna, austrijska kruna, bugarski lev i nemačka marka. Od svih ovih valuta najviše je brige zadavala kruna, novčanica bivše Austrougarske banke, jedno zbog toga što je nje u celoj državi bilo u opticaju najviše, a drugo što je ista takva kruna cirkulisala kao novac i u drugim državama. Kruna je osim toga dugi niz godina bila novčano sredstvo u delovima naše države koje su bile u sastavu bivše dvojne monarhije, i kao takva, služila za materijalni osnov svih prava, ugovora, bilansa, uloga na štednju itd. Zbog ove poslednje okolnosti problem krunskog opticaja nije bio od istovetne važnosti u severnim i južnim krajevima: dok je u Srbiji i Cmoj Gori taj problem interesovao samo imaoce tih novčanica, on je u svima OStalim krajevima naše zemlje zadirao u ukupne pravne i materijalne odnose отаđana. Žigosanje i markiranje austrougarskih kruga i žigosanje

leva, marke i austrougarskog izdanja crnogorskih perpera

Po svršetku rata vladala je velika neizvesnost u pogledu načina na koji će se rešiti problem kruna. Austrougarska kruma je još za vreme rata zapala u težak položaj, ali se o tome nije znalo odmah, pošto Austrougarska narodna banka za sve vreme rata nije objavljivala svoja stanja niti je držala zborove akcionara. Za pravu vrednost krmune saznalo se tek pred kraj rata, odnosno na zboru akcionara Austrougarske banke od 8. februara 1918. godine, na kome su bili podneseni računi banke za četiri godine ujedno (1914—1917). Iz tih računa prvi put se videlo da je opticaj novčanica porastao od 2.493 miliona u početku 1914. na 18.439 miliona kruna u 1917. godini, i da je podloga za isto vreme spala od 1.562 na 381 milion kruna. Samanje o ovolikom porastu opticaja naglo je uticalo ne samo na kurs krune na stranim berzama nego i ma kums te novčanice prema dinaru, koji je onda cirkulisao u okupiranoj Srbiji. Ali zlo ne bi bilo tako veliko,

32