Filatelista

ОТВАРАЊЕ ОПШТИНСКИХ ПОШТА И ЊИХОВИ ЖИГОВИ У СРБИЈИ

Војин Вишацки

Обавеза и циљ поштанског саобраћаја је да и најмање и најудаљеније место буде повезано поштанском мрежом. Ово је не само друштвена већ и културна обавеза поште. Зато ћу и почети приказ цитатом из расписа министра грађевина поштама од 21 јануара 1903. године: „Предајући дакле, јавном саобраћају свих 804 општинске и 3390 сеоских пошта надам се да сам их поверио у руке спремних и преданих државних и општинских службеника и несумњиво очекујем да резултат њиховог рада и преданости овој новој благотворној установи буде једна од најдрагоценијих културних тековина наше отаџбине. „Свакако да су општинске поште извршиле постављени задатак, али је мало остало њихових жигова, па су они данас редак филателистички материјал, особито жигови првих општинских пошта. Колико је тешко данас сакупити све жигове, говори податак да је Де Роко познавао жигове око 300 општинских пошта пре више од 50 година кад их је свакако било лакше набавити и описати него данас, а таквих је жигова било неколико хиљада.

Претходно изнећемо кратак приказ развоја и организације општинске поште у Србији од оснивања до 1912. године.

Закон о пошти из 1866. године садржи прве одредбе о оснивању општинских пошта. Тако чл. 8. садржи следеће: „Осим тога Министар унутрашњих лела може и општинске поште завести где према потреби и околностима за сходно нађе и може прописати, како ће исте поште дејствовати у каквој ће вези стајати са осталим поштама и какве ће се таксе наплаћивати у корист касе дотичних општина. Овај закон о поштама ступа у живот 1. МГ 1866. године.“ (1)

У чл. 35, тачке 13. Закона о устројству општина и општинских власти од 24. ПТ 1866. године, која говори о пословима општинског суда, стоји: „Општински суд управља општинском поштом помоћу које стоји општина у поштанској вези са другим суседним општинама. Како ће се вршити послови општинске поште о томе ће Министар унутрашњих дела издати посебно упутство.“(2)

Отварање општинских пошта покренуто је и у Скупштини 1875. године, од стране посланика са захтевом о установљавању општинских пошта.(3)

На састанку Народне скупштине 16. [ 1881 године поново је покренуто питање отварања општинских пошта.(4)

Априла 1882. године министар унутрашњих дела донео је правила о општинским поштама.(5)

Тек 1883. године министар народне привреде на основу чл. 8. Закона о поштама од 25. Ј 1866. године (Зборник ХТХ, стр. 142), а у интересу трговине и јавног саобраћаја, решио је да се установе и отворе општинске поште у сле плећим општинама: Багрдан, Баточина, Браничево, Влашки Дол, Копривница, Крепољин, Лапово, Ореовица, Печењевци, Подунавци, Прхово и Топола.

Кад се која од ових пошта отвори објавиће се на овом месту. ПТ. Бр. 2065 од 1. УГ 1883. године. (6)

После ових првих, постепено се отварају и друге општинске поште, међу првима и Остружница, срез посавски.

Министар народне привреде доноси нова правила о општинским поштама ПО. Бр. 6993 од 30. У! 1888. године, па су овим новим правилима замењена стара од 16. ТУ 1882. године.(7)

Одмах после првих 12 општинских пошта поред Остружнице отварају се нове: Александрово, Белољин, Батуша, Богатић, Дебрц, Добра, Кушиљево, Липолист, Лугавчина, Љешница, Мијајловац, Орид, Прњавор, Ракинац, Салаш, Штитар, Змињак и Јадранска Лешница.

У међувремену неке се општинске поште затварају и то:

Топола срез јасенички 1. УПЛ 1885, Бр. 4945, 22. УП 1885, Александрово „ добрички 1... TV 1892, Бр. 4485, 25. III 1892, Ботатић „ мачвански 16. VIII 1892, Ep. 11382, 8. VIII 1892, Штитар „ 5 TOMIĆ 1892, Бр. 14797, 9. Х 1892.