Filatelista

lečenju u Italiji a jedan je zadržao sam autor. Redovno izdanje tih maraka trebalo je da štampa štamparija »Borba« ali zbog nemačkog desanta na Drvar, do štampanja maraka nije došlo a drvorez je u borbama propao. U znak sećanja na taj događaj a povodom dvadesetogodišnjice II zasedanja AVNOJ-a, JZPTT je, 28. novembra 1963. godine, izdala prigodnu marku na čijoj је levoj polovini slika te naše prve marke u približno originalnim bojama.**)

Sem ovih, bilo je i drugih izdanja koja su pre konačnog oslobođenja zemlje bila u opticaju u pojedinim krajevima naše zemlje (pokrajinska i lokalna pomoćna izdanja). Međutim, 14. i 16. decembra 1944. godine i u januaru 1945. godine, izašla su u Beogradu prva azdanja za celu teritoriju Jugoslavije. Za izdavanje maraka korišćene su već štampane marke okupacionog područja za Srbiju (srpski manastiri i crkve) preko kojih je stavljan pretisak »Demokratska Federativna Jugoslavija« sa doplatnim vrednostima. U februaru 1945. godine, izlazi iz štampe novo izdanje maraka rađenih po nacrtu Đorđa Andrejevića Kuna (lik Maršala Tita) a u prodaji se nalaze i marke predhodnih izdanja. Sva tri izdanja su bila u opticaju do 31. jula 1945. godine.

Tako je završen jedan period u razvoju naše poštanske službe i otpočeo

novi, mirnodopski, zasnovan na redovno i uredno organizovanim linijama uklopljenim u normalni razvoj zemlje.

NAPOMENE:

=) »Čiča Janko je pronašao veću količinu starih jugoslovenskih maraka na Које su ustaše udarile svoj grb i natpis »Nezavisna država Hrvatska«. Mi smo preko toga stavili petokraku zvezdu.« (V Dedijer: Dnevnik, strana 107, izdanje »Jugoslovenska Knjiga« Beograd, 1951. godine)

**) Podatak iz Dnevnika Vladimira Dedijera.

#==) Katalog poštanskih maraka jugoslovenskih zemalja, II deo, strana 104, izdanje Biroa za poštanske marke, jun 1977. godine.

LITERATURA:

. Voina enciklopedija, tom 10, izdanje VIZ Beograd, 1975. godine, . Vladimir Dedijer: Dnevnik, izdanje »Jugoslovenska kKnjiga« Beograd, 1951. godine,

. Katalog poštanskih maraka jugoslovenskih zemalja, izdanje Biroa za poštanske marke Beograd, 1977. godine,

. Aleksandar Telećan: Partizanska pošta iz El Shatt-partizanskog grada u Sinajskoj pustinji, časopis »Filatelista« broj 174, april 1978. godine,

. Kazivanja Vasilija M. Petkovića, učesnika Topličkog ustanka 1917. godine,

. Članci u listovima »Politika« i »Večernje novosti« povodom otvaranja izložbe »Najlepša tema« u muzeju »25. maj« u Beogradu 23. maja 1978. godine.

~ бо —_

су сл

ПОШТЕ И ПОШТАНСКИ ЖИГОВИ ЦРНЕ ГОРЕ 1874—1916 Миодраг Вуковић

Мада је за потребе црногорског владике, касније кнеза, Народне скупштине, Сената и истакнутијих личности још од раније постојала једна врста гласничке службе, историја црногорских пошта започиње тек 19. априла (1. маја) 1874. тодине. Тога дана отворене су прве поште на Цетињу, Ријеци Црнојевића и Вир Пазару, пуштене у промет марке и употребљени први поштански жигови. Током наредне четрдесет две године отворена је још 31 пошта а трајно су затворене две, тако да су јануара 1916., када је Црна Гора престала да постоји као независна држава, функционисале укупно тридесет две поште.

За развој поштарства у Црној Гори карактеристичне су две појаве: нове поште отваране су претежно у „скоковима“ а не постепено, а када би једном биле отворене више нису трајно укидане уколико су остале на територији Црне Горе. Ако изузмемо прве три поште јасно се уочавају три периода у којима се развијала и ширила поштанска мрежа:

а) 1879—80. године отворено је пет пошта, од чега четири на територији ослобођеној у рату 1877—78;

6) 1896—98. године отворено је такође пет пошта,а

ц) 1912—14, године отворено је четрнаест пошта на ослобођеној територији, од чега две у Албанији.