Filatelista

stavljaju otiske žigova na krajevima maraka, pa ovako poništene marke ponovo dolaze u saobraćaj čime se šteti državna kasa. Da bi se ovim zloupotrebama stalo na put ministar unutrašnjih dela preporučuje poštama da postupe ovako:

„Pri žigosanju treba žigom iskvariti marku tako, da u svakom slučaju budu bar polovina marke sasvim iskvarena i to svaka daljna polovina tako da se ni u kom slučaju ne mogu naći upotrebljene marke na kojima je iskvarena gornja polovina a donja ostala čista.

Prema ovome razume se da na pismima gde ima više maraka, svaka pojedina marka mora biti zasebno žigosana, a ne da se jednim tiskom dve ili više marke u jedan mah iskvaruju.

U isto vreme preporučuje se pošti da se ni u kom slučaju ne sme žig dva ili više puta udariti na jednu istu marku i na jednom istom mestu, a to se naređuje а da se znaci prvog tiska ne bi udaranjem drugog tiska potirali i nejasnim učinili.

Ovim raspisom zamenjuje se četvrti odeljak čl. 7. poštanskog nastavlenija.”(7)

Uprkos svim naredbama i propisima, poštanski zvaničnici ne žigošu svoje poštanske pošiljke čisto i jasno. Da bi se stalo na put ovim neurednostima, ministar narodne privrede dostavlja raspis poštanskim stanicama sa upozorenjem da ukoliko ne poklanjaju pažnju žigosanju poštanskih pošiljaka biće prinuđen da preduzme stroge kaznene mere. Tako se u raspisu 7. IX 1892. godine svima poštamsskim stanicama naređuje:

„Ma da je do sada toliko puta naređeno stanicama, da svoje mesne Žžigove jasno i čitko stavljaju na sva poštanska pošiljanja bez razlike, a naročito na preporučena, koja su sudovima i zemaljskim vlastima našim upućena, ipak se mnoge stanice i danas ne drže tih naredaba, sa čega mi u poslednje vreme mnoge 1127 be sa sviju strana dolaze.

Da bi se ovoj krajnoj neurednosti stalo na put i pomenutim naredbama роvratila njihova važnost, preporučujem stanici da svima područnim joj organima na potpis saopšti: da ću ih od sada za svaku pogrešku ove vrste kazniti najvećom merom kazni, koju mi zakon daje pravo izricati.”(8)

Iz ovog raspisa svima poštama vidi se da se poklanja ozbiljna pažnja žigosanju pošiljaka i da je pogrešan zaključak mnogih da je ovo jedan od manje važnih poslova. Mnogi su skloni verovanju da je ovaj posao prepušten službeniku koji radi po svome ubeđenju bez uputstva i propisa o žigosanju.

Uprkos raspisu svima poštama od 7. IX 1892. godine mnoge poštanske stanice i dalje se ne pridržavaju pravila i propisa o žigosanju pošiljaka. Ne samo da ne žigošu sve vrste svojih pošiljaka već čine propuste ne žigošući dolazne i ргоlazne pošiljke. Ne upotrebljavaju crnu propisanu boju već i druge boje, plavu, crvenu i zelenu. Većina žigova je mečista, te je apsolutno nemoguće pročitati odakle dolazi pošiljka. Propisom predviđena je crna boja, međutim poštari boji dodaju obično zejtin, što doprinosi da otisak žiga me ostane čist, te se boja razliva, kvari izgled i sadržinu pošiljke. Sem ovoga, pošte ne postupaju prema uputstvu o držanju žigova; nečisti žigovi doprinose da većina korespodencije ne dobija čist otisak žiga, pa se stoga ne vidi ni mesto predaje pošiljke a mi datum, a sam otisak žiga često je u vidu mrlje. Ako znamo da nije cilj žiga samo da poništi marku već i da se Jasno vidi datum ekspedicije pošiljke, kao i mesto predaje i datum prispeća, onda ovako neuredan rad poštara daje povoda da građani protestuju pri prijemu pošiljaka. Zbog svih ovih nepravilnosti po naredbi ministra narodne privrede dostavljena je svima poštama i pošt-telegrafskim stanicama naredba PTT Br. 11172 od 30. V 1894. godine: |

„1. Da sva svoja pošiljanja žigoše pažljivo i to samo crnom bojom koju će odmah trebovati iz poštanskog magacina. Ova je boja u plehanim sudovima, koje valja pri upotrebi dobro promućkati i nemešati je sa nikakvom drugom tečnošću; i

2. Da svoje žigove održava u čistoti što se opet majlakše postizava kad se

žigovi stave posle upotrebe u jedan sudić u koji se naspe malo gasa i potom ргоtru dobro oštrom četkom i izbrišu.

Preporučuje se stanici da se ubuduće upravlja tačno po ovom naređenju u protivnom u manjim stanicama, za ponovljene nepravilnosti ove vrste biće odgovorne samo starešine, a u većim gde je rad podeljen u odeljke, biće odgovorni dotični zvaničnici, prema kojima će se preduzeti stroge mere.”(9)

Pored ove stroge naredbe, Ministarstvo vojno i druga državna nadleštva žalila su se da većina poštanskih stanica žigosanje pismonosnih pošiljaka vrši bez ikakve pažnje, te žigovi ne izlaze u svojoj celini, da bi se videlo mesto i dan pređaje, već obično izađe polovina žiga, naziv stanice ili samo datum, a često izađe samo jedan obojen krug i ništa više. Sve ovo važi i za privatne pošiljke. Iz ovi