Filatelista

Uprkos ovome raspisu mnoge stanice nepažnjom sipaju i suviše boje; utapaju žigove neposredno u boju; nepažljivo i nečisto žigošu pošiljke; masa otisaka žigova izlazi nečisto, zamrljano i nejasno tako da se ne samo ne poznaje datum kad je pošiljka primljena na otpravljanje, no se više puta ne zna ni odakle je, niti se može videti vrednost marke.

Smatra se da mnoge stanice rade po starom ne primenjujući propise O upotrebi boje i žiga, te tako svojim nemarljivim radom sramote i struku i sebe.

Stoga se u ponovljenom raspisu od 15. XI 1900. god. naglašava da je tačno propisano kako se ima boja upotrebljavati pri žigosanju pisama. Između ostalog se kaže:

„Da bi se ovoj krajnjoj neurednosti stalo na put preporučuje se stanici da saopšti svima svojim zvaničnicima i starešini da će se za svaki nejasan otisak žiga, odgovorni zvaničnik kazniti najstrožom merom, zajedno sa starešinom stamice, bez ikakvog obzira na izgovore.”(12)

Da bi žigosanje korespondenmcije bilo što jasnije i čistije, nabavljene su za potrebe pošta sledeće stvari: kutije za žigosanje, podmetači od gume i kutije za ostavu Žigova.

Raspisom od 6. II 1902. godine daje se uputstvo o postupku pri upotrebi ovoga pribora:

„Boja za žigosanje sipaće se pod gornju čojicu pošto se zavrtinji skinu i okvir podigne. Boju valja sipati uvek u umerenoj količini, kako bi se lakše upila i čoju ovlažila. Ako pri žigosanju boja bude suvišna onda preko čojice valja staviti jedan ili više komadića platna, da boju upiju i puštaju na žig samo najpotrebniju količinu. Svake večeri po svršetku rada, kutija za žigosanje ima se brižljivo očistiti, a tako isto i žigovi petroleumom oprati. Žigovi će se uvek kad nisu u upotrebi, držati u naročitoj kutiji za to sagrađenoj. Podmetači od gume služe za žigosanje korespondencije, čuvaju žigove od kvara i doprinose da žigovi budu potpuni i jasni. Kad upotrebom čojice postanu neupotrebljive zamenjivaće se novim, koje će se po trebovanju dobiti iz Pošta-teleg. magacina.”(13Y

Da bi se boja za žigove koja skupo košta upotrebljavala onako kako će potpuno odgovarati svrsi kojoj je namenjena, a u isto vreme da bi se pri upotrebi njenoj postigla najveća štednja, preporučeno je stanicama sledeće:

„Boju valja držati na suvom mestu i čuvati od mraza. Pre upotrebe valja je uvek dobro promućkati. Boja se sipa u maloj količini na jastučić i dobro razmaže. Zatim se preko iste stavi jedno parče plaina i dobro utapka tako, da boja skroz probije. Ni u kom slučaju ne treba žig neposredno u boju utapati.

Žigovi se moraju redovno čistiti petroleumom svakih deset dana, a pre svake upotrebe moraju se držati u maloj tavici s petroleumom.”(14)

Uprkos prethodnim raspisima Ministarstvo je često dobijalo žalbe građana i državnih nadleštava da se korespondencije nepažljivo i aljkavo žigošu; na poštanskim markama nalaze se samo mrlje masne crne boje, ili prosto obojeni krugovi bez slova i datuma, a u najviše slučajeva otisci su nepotpuni i nečitki. Ovo dolazi otuda što većina zvaničnika smatra da je žigosanje pošiljke poslednji posao; međutim, to je ogledalo stanice, a pravi znak po kojem se sa sigurnošću može doneti pravičan sud o radu dolične stanice.

Raspisom od 23. VII 1907. god. ovakvo se stanje samo konstatuje i mare đuje stanicama da obrate strogu pažnju žigosanju korespondencije, kako bi otisci žigova na svakoj pošiljci bili potpuni i jasni. Ovo nije teško postići. Treba samo održavati žigove svagda u čistom stanju, imati podmetače pri žigosanju, paziti da kutija sa bojom bude uvek umereno vlažna, koju treba kad se prekine rad, pokriti hartijom i čuvati je da se ne uštavi od prašine i s vremena na vreme dometati po malo boje.(15)

Primetilo se da poštanske stanice i opštinske pošte ne obraćaju nimalo pažnje na žigosanje preporučene korespondencije. Otisci njihovih žigova su nejasni. Ovo se osobito odnosi na opštinske pošte. Iz ovih razloga prolazne i krajnje stanice u stanju su da obeleže u karte i protokole samo ime resorne državne pošte. Stoga se opet skreće pažnja na raspis od 23. VII 1907. godine, s tim da se obrati pažnja na žigosanje korespondencije.

Prilikom graviranja cifara na žigovima državnih i opštinskih pošta primetilo se da se koturi na kojima su cifre što označavaju dan, mesec i godinu jedva pokreću. Neki su žigovi zarđali i to bez sumnje što opštinski poštari u nedostatku boje za žigosanje sipaju vodu na jastučiće. Stoga se novim raspisom od 25. XI 1909. god, preporučuje stanicama i opštinskim poštama da svoje žigove održavaju u čistom i ispravnom stanju, što će se postići ako se žigovi svako veče po zaključenju rada stave u sudić sa petroleumom, a potom protru oštrom četkom i izbrušu dobro platnom.(16)

16