Filatelista

hodno, a naravno, nestalo bi i rizika da bilo ko samostalno i pojedinačno, bez adekvatne društvene odgovornosti, odlučuje o izlaženju časopisa. Statutom je inače utvrđeno da sve odluke o časopisu donosi isključivo Skupština SFS, kao i da su za svoj rad Savet i Redakcioni odbor odgovorni Skupštini. Treba očekivati da će delegati Skupštine SFS na prvoj narednoj sednici usvojiti ovakav predlog u interesu svih članova SF Srbije i brojnih čitalaca časopisa u zemlji i inostranstvu.

To su bili naši osnovni problemi u proteklom periodu. Jugoslovenska filatelija pak, ne pati od ovakvih, ali ima izgleda teže probleme. Teže utoliko 'što su isuviše dugo prisutni i što njihov razvojni tok ne ukazuje na blisku perspektivu razrešavanja.

Ukratko, radi se o višegodišnjem odbijanju rukovodstva Hrvatskog filatelističkog saveza da učestvuje u radu Udruženja filatelističkih saveza Jugoslavije. Na zakazane sednice UFSJ oni ne dolaze, protestujući što se doslovno ne sprovode slova Statuta USFJ na pr. sednice se moraju zakazati najmanje 30 dana ranije, za svaku tačku dnevnog reda mora postojati pisani tekst obrazloženje i sl.) ili smatrajući da dnevni red zakazane sednice njima ne odgovara (razgovori o FIP, izmena Statuta i sl.). Takođe, ovog proleća je nastavljeno pisanje pisama od strane rukovodstva HFS, u kojima oni traže najpre „da se rasprave određena sporna pitanja i problemi između HEFS i SF Srbije”, zatim i raščišćavanje određenih problema između HFS i FZ Slovenije i tek tada će oni prihvatiti dalje učešće u radu UFSJ, Kako su u tim pismima navedena i konkretna „sporna” pitanja za te bilateralne razgovore, a ona se do jednog tiču isključivo nadležnosti rada USFJ u celin: ti razgovori naravno nisu održani. Identičan je bio stav i SF Srbije i FZ Slovenije da se pitanja iz nadležnosti UFSJ moraju tamo i raspravljati uz ravnopravno učešće svih republičkih i pokrajinskih filatelističkih organizacija. Kako su na takve neprincipijelne predolge Hrvatskog filatelističkog saveza oštro reagovali i savezi filatelista iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Vojvodine, sve putem pisama naravno, i pisma od rukovodstva HFS su prestala da stižu.

UFSJ je na jednoj od svojih prošlogodišnjih sednica u okrnjenom sastavu, pokrenuo i pitanje izmena, tj. izrade novog Statuta UFSJ u skladu sa inicijativom Predsednika Tita o kolektivnom radu i odgovornosti rukovodstva i jednogodišnjem mandatu. Pripremljene su i objavljene teze za promenu Statuta. U obavljenoj javnoj raspravi, sve republičke i pokrajinske filatelističke organizacije su ih prihvatile, sem Hrvatskog filatelističkog saveza, čije rukovodstvo ih je odbacilo.

Nemogućnost održavanja sednice UFSJ u punom sastavu, u velikoj meri je ukočio rad USFJ i svi napori delegata iz ostalih republičkih i pokrajinskih saveza, zajedno sa predsednikom UFSJ drugom Janezom Lukačem, nemaju pravog efekta. Ne treba ni pominjati visoke troškove koje imaju tim povodom i inače ne mnogo bogati savezi. Mnogi poslovi i društvene obaveze UFSJ kao društvene Organizacije saveznog karaktera nisu ostvareni. Stavovi rukovodstva HFS prema UFSJ presudno su uticali da se pripremljena zlatna povelja ne uruči blagovremeno Predsedniku Titu, maja prošle godine. Na nedavno održanom IV FFOJ u Mostaru, bilo je prilika da se delegati UFSJ okupe, zvanično je i blagovremeno za-

ana sednica, no drugovi iz Hrvatskog filatelističkog saveza opet nisu došli. Na ipak održanom razgovoru u Mostaru, zajedničko mišljenje prisutnih delegata bilo je da se ubrzo mora nešto menjati u metodu rada i organizovaniu UFSJ, jer u ovakvim okolnostima, koje su prisutne blizu tri godine, jugoslovenska organizovana filatelija nema dobru perspektivu.

. S druge strane ovih problema, filatelija dokazuje da je živ proces i da aktivnosti u ovoj oblasti ne prestaju. Održan je izuzetno uspešan IV Festival filatelističke omladme Jugoslavije u Mostaru, u toku je Treća filatelistička izložba u Muzeju „25. maj” u Beogradu pod nazivom „Dan mladosti”, u PTT Muzeju je još uvek otvorena izložba „Tito u filateliji, a slične manifestacije održavaju se u gradovima Vojvodine, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije. Filatelisti širom zemlje i dalje sakupljaju marke, razmenjuju ih međusobno, organizuju svoje sas-

e, održavaju izložbe, izdaju prigodne koverte i filatelističke publikacije —

Tazvijaju svoju društvenu aktivnost u pravom smislu te reči. Kako i PTT organizacije pokazuju sve više razumevanja i interesovanja za upravo takva ponašanja filatelista, treba uporno gajiti tu, danas sasvim realnu nadu da će i ovaj svojevrsni krizni period u našoj filateliji biti ubrzo prevaziđen i da će filatelisti — neopterećeni predrasudama, pričama, pretpostavkama, sumnjama i svim onim što sada manje više usporava zajednički elan — postati nosioci novih, pravih, drugarskih

Osa, razumevanja, poverenja, saradnje i zajedničkog interesa da filatelija u nas brže napreduje. Ko iole poznaje filateliju u našoj zemlji danas, mora se složiti da upravo ljudi takvih opredeljenja čine onaj njen najveći deo.

3