Filatelista

Rod Himantoglossum obuhvata takođe višegodišnje biljke sa po dve jajaste krtole. Cvast u rastresitom klasu. Srednja usna često jako izdužena i pri kraju rascepljena. Neke vrste imaju neprijatan miris. U Evropi se javljaju samo dve vrste, a u Srbiji samo jedna.

H. hircinum (L.) Spremg. — Smičak, biljka visoka do 90 cm, mesnatih listova i cvetova sa vrlo dugačkim usnama (do 9 cm). Raširena u srednjoj i južnoj Evropi pa i kod nas u više varijeteta.

Prikazana je na marki DR Nemačke (1976) 10 pf (Yv. br. 1811). Rod Anacamptis sadrži samo jednu vrstu:

4. pyramidalis (L.) Rich. — plaštak. Višegodišnja biljka visoka do 50 cm. Cvast u obliku klasa sa malim crvenim cvetovima. Nalazi se u srednjoj i južnoj Evropi, mediteranskim oblastima i Iranu. Kod nas je retka.

Prikazana je na markama DR Nemačke (1976) 25 pf (Yv. br. 1813) i Luksemburga (1975) 3+0,25 fr (Yv. br. 865).

Na kraju, rod Epipactis obuhvata oko 15 vrsta, od čega se u našim krajevima Javljaju 4 sa više varijeteta. Na markama je prikazana samo jedna vrsta.

E. palustris (L.) Cr. — biljka visoka do 50 cm, sa rizomom bez krtola. Cvetovi dosta krupni, viseći, crvenkasto-beličasti sa mrko-crvenim prugama. Javlja se po Evropi, sevemoj Africi i srednjoj Aziji. I kod nas je dosta raširena.

Prikazana je na marki Luksemburga (1975) 4+0,50 fr (Yv. br. 866).

Kao što se vidi iz gornjeg prikaza, na markama je prikazano dosad 24 vrste evropskih orhideja iz 9 rodova, tako da lista još ni izdaleka nije iscrpljena, pa će svakako u budućnosti biti još dopunjavana.

SAKUPLJANJE POŠTANSKIH PLAMENACA

Milan V. Petković

Tek što se poštanska marka pojavila već se našlo puno kolekcionara koji su počeli da luduju za „šarenim poštanskim papirima”. Međutim, reč filatelija se роjavila tek 1864. godine kada ju je upotrebio jedan novinar pišući o kolekcionarima poštanskih dokumenata i vrednosnica. Sama reč je nastala stapanjem dve grčke reči: „philos” što znači ljubitelj, prijatelj i „ateleiai” što znači oslobođen takse. S označava celokupnu delatnost sakupljača na temu prenos poštanskih роšiljaka. Filatelija, dakle, ima više grana i svakog dana se pojavljuje neka nova, neistražena oblast, interesantna za kolekcionare. To ne mora da bude oblast koja baš strogo odgovara pravilima. Sve je više sakupljača koji sami, prema svojim afinitetima, određuju sferu svog interesovanja iz filatelije. Sigurno da većem interesovanju za takva opredeljenja filatelista doprinosi sloboda izbora teme, mogućnost da svaki sakupljač sam sistematizuje, obradi i prikaže „svoju temu”, van okvira kataloga i, što je najvažnije, da svaki sakupljač sam sebi odredi šta je „kompletna tema”

„ Jedna od tih oblasti je sakupljanje tzv. plamenaca* za poništavanje poštanskih maraka ili za obeležavanje plaćene poštarine. Koji su elementi plamenca? Svaki plamenac sadrži bar dva od sledeća tri elementa:

— sam plamenac koji može biti sastavljen od paralelnih krivudavih linija, kratkih pisanih poruka, crteža ili šara,

— otisak poštanskog žiga sa nazivom pošte, datumom i drugim poštanskim službenim oznakama (broj pošte, sat predaje i poništavanja maraka i slično),

— „marka tj. označen prostor u obliku marke u kome je ispisano ime zemlje i vrednost naplaćene poštarine.

Ceo otisak plamenca treba da je čitljiv, neoštećen a podloga na koju je otisnut da nije probijena niti zacepljena.

_Plamenci se mogu kolekcionirati bilo isecanjem sa pisma, bilo čuvanjem celog pisma. Kod sakupljanja isečaka, jako je važno ostaviti dovoljno široku marginu. Za klasične plamence najprikladnija Je veličina 6xX10 cm. Međutim, ako se radi o beskrajnom plamencu, gde se motiv ponavlja, najbolje je sačuvati celo pismo ili isečak širine 6 cm a dužine koliko je dugačak koverat, kakav je ovaj prikazan na priloženoj ilustraciji (plamenac pošte LAREDO).