Filatelista

»Nalepnice, a koje su označavale pretplatu ili naplatu, koristile su u stvari pre toga (pre 1834. godine — napomena I. J.) privatne dostavne kompanije, koje su osnovane već 1680. godine. Nalepne listiće (labels) od 6 penija, a koji su služili kao taksa, prvi put su uveli prilikom osnivanja 'Ureda za marke” (The Stamp Office) 1696. godine. U godinama 1783. i 1784. pojavile su se lepljive nalepnice kao taksa za zdravstvo i glavarstvo«.

Znači, određene ideje o poštanskoj reformi, kao i »nalepnice« (za koje Košir Туга! da su njegov pronalazak), pojavile su se već ranije i koristile su se ne samo pre 1834. godine (pre Chalmersa i Hilla) već i punih 150 godina ranije!

Smatram da su navedeni citati dovoljno jasni! Dodao bi samo nekoliko naslova knjiga u kojima je opisana Hillova uloga. Navodim samo knjige sa najstarijim datumima:

Rowland Hill-Post Office Reform, It's Importance and Practicability (1838);

Eliezer Edwards — Sir Rowland Hill (1879);

George Birkbeck-Hill — The Life of Sir Rowland Hill and the History of Penny Postage (1880);

i о 5 Wright and A. B. Creeke — History of the Adhesive Stamps of tihe British

Isles (1899);

Eleanor Smyth — Sir Rowland Hill, The Story of Great Reform (1907);

H. W. Hill — Rowland Hill and the Fight for the Penny Post (1940)......

Dileme oko Košira najverovatnije bile bi brzo rešene da su se UFSJ i ZJ PTT zvanično obratili UPU i tražili mišljenje o Koširu (mislim da bi iz Berna odgovorili, kao što su to već učinili 1874. godine odgovor Koširu-, da na osnovu podnetog »materijala nisu mogli doneti zaključak zbog toga što se radi o prepisu dokumenata, a ne o originalima, koje niko nije ni video«).

Za nas filateliste potresno je i to, da ne raspolažemo dokazom da se na našim i austrijskoj marki stvarno nalazi lik Košira!

Filatelistična zveza Slovenije je na osnovu materijala, koje sam spomenuo u prvom i ovom prilogu, donela zaključak da se odriče L. Košira. Filatelističke organizacije imaju pravo i dužnost im je da dostave svoje predloge za emisijski plan. Tako je na osnovu predloga Slovenije (odnosno FK Ljubljana) došlo do izdavanja Koširovih maraka u nas. Tada su predlagači verovali »istraživanjima« nekih »istraživača« o Koširovoj ulozi. | pošteno je što se FZS odriče Košira. pogotovo što celokupna raspoloživa i poznata dokumentacija o Koširu skoro nepobitno dokazuje da smo jugoslovenski filatelisti pre 30 godina bez rezerve poverovali nekim »entuzijastima«. Time, što se odričemo Košira, ni u kom slučaju nisu ugroženi veliki umovi, izuzetni naučnici, kao što su Tesla i Pupin!

ЖИГОВИ ЗА ПОШТАРИНУ И ПРЕПОРУЧЕНЕ ПОШИЉКЕ СРБИЈЕ

Војин Вишауки

У земљама са развијеним поштанским саобраћајем уводе се препоручене пошиљке у другој половини 18. века. Као претеча данашњих Р-налепница били су у претфилателистичком периоду у употреби одговарајући жигови. Тако на нашем подручју које је било под аустријском поштанском управом у другој половини 18. века налазимо најпре рукописн означавање »гапсо« и »гесотапа тек. Тридесетих година 19. века на истом подручју налазимо жигове који поред назива места имају и додатак са ознаком »Ггапсо« — (да је поштарина плаћена) и »гесотапад — (да је препоручена пошиљка). С обзиром на облик жига, у то време није издата специјална наредба или пропис какав он треба да има облик. Стога имамо разноврсне облике ових жигова. Касније од 1860. године ови облици постају устаљенији, са ознаком или без ознаке места. Око

1875. године добијају одређенији облик, који ће по свом изгледу бити основа за обликовање будућих налепница за препоруку.

Први жигови слични данашњим имали су ознаке: »Р« и »Но«, што је закључено париским споразумом од 1878. године.

Данашњи образац Р-налепница установљен је одлуком Светског поштанског савеза (УПУ), који је донет у Паризу крајем 1882. године. Поштанским управама појединих земаља остављен је на вољу избор облика и величине налепница. На основу ове одлуке приступило се већ сле-

деће године изради ових налепница, па су их исте године неке државе чланице савеза пустиле у промет.

Према подацима најпре су уведене у Француској и Немачкој. Поступно, уводе их и друге земље. Стара Аустрија уводи их ради пробе 1883. и најзад на свима поштама 1886, године. На подручју угарске поштанске управе појављују се око 1890. године.

На подручју Србије налепнице се појављују одмах после рата 1918. године.

До рата на поштама употребљавани су од 1890. године жигови слични налепницама по облику и величини, па их можемо сматрати као претече српских налепница.