Filatelista
СТОГОДИШЊИЦА ПРВОГ ТЕЛЕФОНСКОГ РАЗГОВОРА У СРБИЈИ
Први телефонски разговор у Србији, обављен је у Београду 15. марта 1883 године, шест година после појаве првог телефона у свету (прва телефонска линија успостављена је октобра 1877 године између Балтимора и Вашингтона).
За увођење телефона у Београду везано је име Панте Михајловића (1854—1932), савременика и познаника Николе Тесле. Рођен у Богатићу, школовао се у Шапцу и Будимпешти, а затим као већ познати стручњак радио код фирме Сименс и Халске. У САД је боравио у два наврата и стекавши известан иметак вратио се у Србију. Познајући добро технику телеграфско-телефонских уређаја предложио је увођење телефоније у Београду, те је на предлог министра финансија, а на основу Закона о потпомагању индустријских предузећа, 27. новембра 1882 године добио искључиву повластицу. да у Београду може подићи „телефонске штације" и експлоатитати их за време од десет година. Покушај да за увођење телефона заинтересује грађане и установе није успео (позив на претплату у лиcry „Видело“), али је ипак прва телефонска веза успостављена 15. марта 1883 године.
Наиме, Министарство војно је прихватило идеју о увођењу телефона, тако да је први разговор у Београду, односно Србији, обављен између Гео-
детског одељења које се налазило на првом спрату зграде у којој и данас постоји кафана „Три листа дувана" (угао улица · Булевар _ револуције и Кнеза Милоша) и инжињерске касарне у Палилули.
Панта Михајловић (1854—1932)
(Н. Гулан: Панта Михајловић, пионир телеграфско-телефонских веза у нас (ПТТ Архив 1965/66, број 11)
ПРОМОЦИЈА МАРКЕ — МАКСИМУМ КАРТЕ
Поводом стогодишњице овог догађаја, издата је марка од 3 динара са приказом зидног апарата типа Ериксон и сликом зграде из које је обављен први разговор. Промоција марке је извршена 15. ПГ на отварању изложбе „Сто година првог телефона у Србији" у Музеју ПТТ у Београду.
Поред коверте „Југомарке" са жигом првог дана (Београд), филателистичко друштво „Београд“ издало је две максимум карте са истом пред-
6
ставом (зидни индукторски телефонски апарат типа Ериксон, који је почетком овог века био у употреби у Београду — по ликовном решењу академског сликара Душана Лучића, у штампи Завода за израду новчаница у Београду), једну поводом поменуте годишњице, са жигом првог дана Београд, а другу — са жигом првог дана Земун — поводом телефонског разговора обављеног исте године између Београда и Земуна.