Filatelista

ilaltelidta

Vojin Višacki FILATELISTIČKA DOKUMENTACIJA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA

Drugi svetski rat bio je tragedija za mnoge narode, posebno za zemlje učesnice. Milioni poginulih, uništenih i umrlih. Kao dokumentacija terora, mučenja i uništenja, ostala su pisma, dopisne karte, kratka saopštenja mnogobrojnih zarobljenika i logoraša širom Evrope. Od ratnih zarobljenika, raspoređenih po mnogobrojnim logorima, ostala su pisana saopštenja porodicama, prijateljima i drugovima. U borbi protiv nemačkih i ostalih fašističkih okupatora, formirane su partizanske jedinice, čiji su pripadnici, takođe, ostavili partizansku poštu, koja je svojevrsan dokument jednog perioda u novijoj našoj istoriji.

Ova dokumentacija prihvaćena je u toku ovih 40 godina od filatelista. Podatke nam o tome pružaju filatelističke izložbe održane u periodu od kraja rata, pa do najnovije izložbe balkanskih zemalja u Novom Sadu, poznatije pod imenom BALKANFILA XI.

Radi evidentiranja podataka uzećemo period od 1956. do 1977. godine. Od filatelističke dokumentacije navešćemo ove teme:

1. Pošta ratnih zarobljenika.

2. Pisma iz koncentracionih logora i logora za internirana lica.

3. Partizanska pošta.

U navedenom periodu učestvovalo je na izložbama (izložbe većeg domaćeg i međunarodnog značaja) sa ovim temama: Pošta ratnih zarobljenika, pet izlagača, od toga dva izlagača

iz prvog svetskog rata, a tri iz drugog; pisma iz koncentracionih logora, 4 izlagača, i partizanska pošta, tri izlagača.

I PARTIZANSKA POŠTA

Za proteklih 40 godina nismo dovoljno popularizovali „Partizansku poštu” na jugoslovenskom izložbenom prostoru, da bi ona mogla, u datom momentu, da se ravnopravno uključi sa drugim izlošcima za jednu od najviših nagrada na međunarodnim izložbama. Smatram da · za to ima više razloga.

Kratak period, koji nije ostavio bogatu filatelističku dokumentaciju. Sadržaj ove dokumentacije je u vojnim poštanskim pošiljkama (pisma i vojne karte) koje nose obeležje vojne cenzure i vojne pošte. Da bismo ovo nešto detaljnije objasnili, moramo istaći da je vojna cenzura uvedena Uredbom od 11. XI 1944. i da je funkcionisala do 2. VII 1945, kad je bila ukinuta nad civilnom poštom. U toku godine ona je još produžena radi kontrole specifičnih službi. Formiranjem 1. | 1945. Jugoslovenske armije, odnosno njene 1, 2. i 3. armije, a 2. III 1945. i 4. armije, prišlo se formiranju vojnih pošta. Period, od januara do aprila 1945, veoma je kratak, da bi nam ostala bogata filatelistička dokumentacija iz perioda rata.

Na osnovu ovoga ostaju nam sledeće mogućnosti za razmišljanje.

1. Zapostavljanje stvaranja filatelističke dokumentacije i dalje istraživanje do specijalizacije, može se protumačiti kao smanjeno interesovanje zbog slabog učešća maraka u ovoj, poglavito vojnoj temi.

2. Kratak period u funkcionisanju vojnih pošta doprinosi retkosti ovih dokumenata.

3. Dosta visoke cene za ovu dokumentaciju na domaćem tržištu, što uz retkost dokumenata čini filateliste uzdržanim da počnu da stvaraju zbirke. -

4. Parcijalno skupljanje prema području koje je pristupačno za sastavljanje zbirki. Filatelisti sa teritorije Srbije imaju najveće mogućnosti za popunjavanje zbirki sa svog područja. Osta– la područja dosta su mu nepristupačna. Izuzetno, teško se dolazi do dokumenata sa šireg jugoslovenskog prostora.

5. Bez obzira na ove otežavajuće okolnosti pri formiranju zbirki, ovu temu treba negovati i forsirati na izložbama radi budućnosti i izuzetne vrednosti ovih naših ratnih retkosti. lako je

prošlo već više od 40 godina od završetka rata, još nije kasno početi, jer će već sutra stranci dobijati za ove izloške visoke nagrade.

21