Filatelista

И поред локалних успеха (напредовање Зетске дивизије према Скадру) и местимично жестоког отпора (код Струге, код Страцина, испред Пирота, код Тополе, испред Ужица, ваздушпа одбрана Београда, акције монитора „Драва“ на Дупаву и др.), југословенска војска се није могла успешно супроставити надмоћним оклопним јединицама потпомогнутим модерном и снажном авијацијом. Поготово уз широко распрострањену издају и саботаже проусташких елемената (напади на војску код Мостара, разоружавање _ јединица, — пребегавање ваздухопловаца у Аустрију итд). шпијунско деловање немачке мањипе (обавештајне радиостанице у Београду, Вршцу, Марибору и др.), непријатељски став знатног дела албанске мањипе (напад на касарну у Призрену) и дефетизам једног дела официрског кадра.

Нападу се прикључила 11. априла и Италија напредовањем према Љубљани ни дуж Приморја и Мађари са севера, који су уз мањи отпор заузели Бачку. Истог дана немачки тенкови из Румуније ушли су у Банат, а Београд је без борбе пао 12. априла 1941. године. Краљ, Влада и Врховна команда, повлачили су се према Сарајеву, а затим је влада са краљем војним авионима евакуисана са аеродрома код Никшића, прво у Грчку, а затим у Египат.

С обзиром на безнадежпо стање операција и војске, затражено је примирје и преговори, али Немци су захтевали безусловну капитулацију која је потписана 17. априла 1941. године у бившем чехословачком посланству у Београду. Тако је овај краткотрајни рат неславно завршен...

42

Већ при првом бомбардовању Београда 6. априла, знатио је оштећена Пошта 2 (где је вршена дистрибуција пошиљки) и Главна железничка станица, тако да пошиљке из Београда и за Београд нису могле бити експедоване, односно достављене; железнички саобраћај функционисао је од Топчидерске станице.

У унутрашњости, поштанска служба је донекле деловала о чему сведоче доста ретка писма и карте. Југословенска војна цензура је успостављена између 27. марта и 6. априла уз коришћење два типа округлих печата, различитих равних печата и др. (познато — између 6. и 1. априла: Шабац, Лозница, Коцељево, Ваљево, Зворник, Славонски Брод, Сремска Митровица, Пови Сад, Нови Врбас, Стари Сивац, ПЏиколинци, Зеница итд.). Један број ових пошиљки достављен је накнадно, већ са окупационим печатима.

Видети: Б Новаковић, Војне цензуре у априлском рату 1941. године, Филателиста 34 (1983) 198–199, стр. 9–11.

По потписивању капитулације и после престанка операција, преко три стотине хиљада официра и војника било је заробљено и упућено у логоре у Немачкој и Италији.

Видети: Вуковић у Филателисти.

Део људства избегао је заробљавање и кријући се, вратио се кућама. Известан број војних лица прикључио се нешто касније покрету пуковника Драже Михајловића око кога се на Равној Гори средином маја 1941. године почео да ствара заметак „Југословенске војске у отаџбипи“. а 3

МЕ тата UGOSI AY!jn. p ve.

2 . |H Ji