Filatelista

дискусији о историји поште у Банату“ 1941–1944", исто (1981) 17, стр. 24% Б. Новаковић: Провизорни поштански жигови у Банату после слома 1941, исто (1981) 17, стр. 246/5 Н. Плегг: О ланчевачком провизоријуму, исто (1983)21, стр. 318-319.

ZENSURIERT ЦЕНЗУРИСАКО

103 ba

Преко 200 хиљада људи пребегло је у окупирану Србију током лета 1941. године, првенствено из новоформиране хрватске државе, али и са Косова, из Санџака, Македоније и Бачке. Формиран је Комесаријат за избеглице који их је прихватио и трудио се да им нађе посао и смештај.

ДЕДЕРМЕТ POSTZENSUR

ROUTAHCHA КЕНЗУРА OTBOPEHO

O цензурним печатима, бандеролама и пропагандним печатима п налепницама у Србији 1941–1944, писао је М Вуковић у „Филателисти" бр. 165 из децембра 1976. године.

У Смедереву је 5.јуна 1941. године у 14,14 часова експлодирало око 400 вагона муниције и 35 вагона експлозива и барута, заплењених од југословенске војске и смештених у тврђави деспота Ђурђа. Последице су биле катастрофалне: погинуло је неколико хиљада људи, велики број је био повређен, оштећено је две трећине зграда у граду као и добар део тврђаве.

Као помоћ избеглицама и за обнову Смедерева издата је серија од четири марке и два блока – вишак је ишао у одговарајуће фондове. На дан 22. октобра 19411. године ово издање је пуштено у промет у Београду и већим местима у Србији. То је било прво добротворно издање издато по завршетку рата, са блоковима знатне номинале, те је изазвало прилично интересовање филателиста, док су нефилателисти у ери ширења „црне берзе" сматрали да ће то „много да вреди". На више места у Београду већ рано ујутру формирани су редови. Тако на пример, од уплатног места у школи у улици краљице Наталије (данас Народног фронта) већ око 8 часова, ред је уз Балканску улицу стигао до хотела „Москва"... Уплатом одређене суме добијао се специјални бон са сувим жигом, а његовом предајом на Главној пошти – затворен коверат са 5 серија и два блока.

Током лета 1941. године, нарочито после напада Немачке на Совјетски Савез и прогласа ЦК КПЈ од 4. јула 1941. године, дошло је до формирања одреда за борбу противу окупатора, тако да је већ у септембру/октобру дошло до ослобођења знатне територије у западиој Србији и испочетка до заједничког деловања партизанских и националистичких формација. Ослобођени су Ужице, Чачак, Пожега, Горњи Милановац, а дошло је и до опсаде Краљева... Међутим, до споразума није дошло, избили су сукоби –

који су се наставили до завршетка рата... У међувремену, генерал Милан Недић формирао је у Београду „владу народног спаса" за борбу противу комунизма, а ускоро је уследила и немачка офанзива, те су устаници мо-рали да се повуку у Босну или у илегалу. Немачке репресалије биле су ужасне: 100 Срба за погинулог немачког војпика, тако да је у Крагујевцу стрељано 19. октобра 1941. око 7000 људи и малолетних ђака, у Краљеву 6000 итд.