Filatelista

је био обучен као скитница, ћосав и расејан. Како нису успели да објасне ко су и како су овде доспели – официр није знао ниједан страни језик, закључио је да се ради о бугарским шпијунима и наредио да се одмах стрељају. Двојици жандарма је наложено да изврше пресуду, те су их они повели у шумарак, где је један од њих стрељао фФилиповог пратиоца, а други, наредник Лука Стефановић, сажалио се на младог, преплашеног човека и решио да не изврши наређење. Испалио је у ваздух два метка, а Ферарију дао знак да бежи. Филип је тада скинуо са прста златан прстен са породичним грбом, дао га Луки и умакао. Некако је стигао до Београда а затим отпутовао у Француску.

Касније, Ферари је дошао у Србију, успео да пронађе Луку Стефановића и да га богато на-

гради за његову човечност".

Зграде основне школе на Пазару у Пироту.

72

Поред тога побратимио се са њим у Књажевачкој цркви.

Интересантно, да је 1886 године Филип Ферари примио српско држављанство.

У знак захвалности што је у близини Пирота сачувао главу, ферари је постао и велики добротвор пиротске општине. издашни су били његови новчани прилози у корист пиротске сиротиње, фонда сиромашних ученика гимназије (фонд Ферарија за одличне ученике), за основну школу и др. 3 На спомен плочи која стоји на згради основне школе на Пазару, уклесано је:

„Благородна општина града Пирота својим добротворима... Филипу ла Ренотијеру од Ферари...

Гастону Шароне-у".

Гастон Шароне је вероватно његов пратилац из времена одисеје у пиротском крају 1885 године.

Спомен плоча на згради основне школе на Пазару у Пироту.