Filatelista
центрима били су на овај начин овековечени. Ове карте су данас доста ретке. У то време набављени су и први авиони, спаковани и послати жељезницом у Србију. Српски пилоти су се вратили са обуке у депембру 1912. године.
Први балкански рат
Почетак балканског рата убрзао је формирање српске војне авијације (Црна Гора објавила је рат Турској 8. октобра, а Србија 17–ог). Начелник штаба Врховне команде Радомир Пушник, 24. децембра 1912. тодине издао је наредбу о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу, у чији је састав ушло Аеропланско одељење са 12 авиона, Балонско одељење, Водонична ценшрала (за пуњење балона водоником) и Голубија пошпиа. За првог команданта постављен је мајор Коста Милетић. Истовремено, на Трупалском пољу код Ниша уређен је први аеродром.
Опсада Скадра
За потребе ратних операција око Скадра, 20. фебруара 1913. године формиран је „Приморски аероплански одред“, прва борбена јединица српске авијације. Извиђање турских положаја вршено је са аеродрома код села Барбалуша (март 1913).
Коришћени су следећи авиони:
БЛЕРИО ХТ лвосел (Вјепог Х]-2 Апшепе) са мотором Споте од 70 КС; пилот Живојин Станковић
ДУКС биплан (најмљени руски пилот Иван Кирштајн)
ФАРМАН. 20 (Непп Еагтап, НЕ 20, са мотором Фпоте од 80 КС; пилот Михајло Петровић. Један од три српска авиона овог типа носио је прве српске 0знаке, тј. боје српске заставе на репу и лево и лесно на доњем лелу крила (правоугаона поља).
При повратку са залатка (покушај извиђања) 20. Ш 1913. године овај авион се преврнуо под дејством вазлушних струјања, а Михајло Петровић је испао из Фармана и погинуо. То је била прва жршва српске рашне авијације и једна од првих жртава рашне адијације уопште.
Иначе, у октобру 1912. године, заплењена су лва авиона превожена железницом за Турску (РЕП Robert Езпаши Репепе. КЕР Туре К) са мотором Опоте ол 70 КС. Они су коришћени у балканском рату и касније, на почетку | светског рата (Новичић, аеродром Пожаревац).
24
Други балкански рат
У току Другог балканског рата, јуна и јула 1913. године, са аеродрома код Куманова деловало је „Аеропшланско одељење првог позива народне војске“. Ђалонско одељење извиђало је бугарске положаје код Пирота.
Први светски рат
После објаве рата 28. јула 1914. године аеропланска ескадра и балонско одељење пребачени су из Ниша у Ваљево (аеролром Лабића поље), располажући са три исправна авиона и једним балоном. Током лета 1914. вршена су осматрања, на пр. током Перске битке и добијани корисни подаци. У марту 1915. године у помоћ је стигла француска ваздушна флотила, која је била стационирана на Бањици код Београда, а за српску „авијатику“ набављени су нови авиони са митраљезима и бомбама. Покриван је фронт од Смедерева до Јознице. Поред извиђања и снимања непријатељске позалине у ваздушним борбама оборена су два авиона.
Јуна 1915. почела је ла рали пилотска школа у Пожаревцу.
Српско вазлухопловство располагало је са следећим типовима авиона:
ДЕПЕРДИСЕН (ОПерегаихап Туре 1) са мотором Стоте од 80 КС, у децембру 1914. године, на аеродрому код Крагујевца.
БЛЕРИО ХТ једносед (Вепог ХМ наше) са мотором Опоте од 50 КС, на коме је летео Миодраг Томић, у мају 1915, са аеродрома Пожаревац. („Орлић“).
БЛЕРИО ХТ – 2 Вепог ХР 2 Агшепе), први српски авион наоружан митраљезом (.Олуј“). Деловао са аеродрома Пожаревац 1915
У октобру 1915. године, једно француско олељење од пет авиона олвојено је за операције против Бугара (летилиште код Беле Паланке). Како у то време Француска није још била у рату са Бугарском, пилоти су носили српске униформе, авиони су на репу имал српску заставу, а на крилима лоле, нову кружну с пску ознаку: широк плав круг, добијен испуњавањем белог (средњег) прстена у француској ознаци плавом бојом, са спољним првеним прстеном.
Важну улогу ваздухопловство је имало и током повлачења 1915. године: достава извештаја, пренос поште и новпа, превожење болесника и рањеника преко планина (из Призрена) до обале Јалрана. Последњи авион српског вазлухопловства летео је 23. јануара 1916. године и тада је у Љешу уништен од јаког ветра.