Filatelista

веснику бр. 5, 1941 г. објављен је следећи текст: "Решењем Г. Министра пошта, телеграфа и телефона број 6617 од 5 фебруара 1941 г. измењене су постојеће и прописане су нове таксе за унутршњи и међународни поштански саобраћај. Ове нове таксе штампане у овом броју ПТТ весника као прилог број У. Нове таксе ступају на снагу 1. априла 1941 године, којим даном престају важити садашње таксе. Таксе које овим решењем нису измењене остаће и даље на снази." У изводу из наведеног Прилога број У стоји: "... и прописане су нове унутрашње и међународне таксе ...",а тачка 2 се односи на затворене дописнице "а) у месном саобраћају динара 1,50; 6)y међународном саобраћају динара 2". У делу Прилога "Упутства поштама" у тачки 2 изричито се наводи "Такса за отворене дописнице није поништена ни у унутрашњем ни у мађународном саобраћају.".

Повезујући наводе из цитираног прописа закључујемо да до почетка априлског рата није извршена промена тарифе за тзв. отворене дописнице (што не значи да није била припремана) иако се може претпостављати да су у том смислу вршене припреме, пошто су остале тарифе (писма) већ промењене.

Како год било, једно је сигурно да је потребно извршити исправку каталогизације дописне карте, провизоријума, из Другог светског рата и то убацивањем новог типа са основном франкатуром од 1,50 динара. Даљим истраживањем ће се покушати да се открију све релевантне чињенице везане за ову интересантну карту, пошто у новијој историји поштанских целина нема много примера о постојању дописнице за коју недостају основни подаци: датум издавања и ко ју је издао.

Дипл. инг. Мирослав Хагер, Беч

Цењена господо и пријатељи заједничког хобија,

Не бих хтео да будем "свекрва". У народној изреци "Тукле се јетрве преко свекрве" силом прилика и игром случаја све више ми припада улога "свекрве". Али, да мало боље објасним о чему се ради и шта ме је навело да вам се обратим.

Као сакупљач марака и писама старе Србије долазим у сусрет са многобројним колекционарима, трговцима, аукционарима и експертима - атестаторима. Мислим да се у последње време у категорији атестатора ситуација веома заоштрила и да су се, не баш увек фер средствима, копља укрстила. У том "стручном" препирању и указивању на туђе грешке трпи, као и увек, недужни - сакупљач, а самим тиме и филателија - не

· само материјално, већ, пре свега, морално. Мерило вредности и аутентичност доводе се у питање. Једна од филателистички највреднијих области - Кнежевина (па и Краљевина) Србија није то заслужила. ,

Зашто господа стручњаци нису своју набујалу енергију и огромно знање ујединили и створили каталог, књигу у тој области, продубили своја истраживања и учинили их доступним и популарним

Ја, лично, хоћу да се потпуно оградим од било каквих евентуалних инсинуација, сплеткарења и подметања у која бих био умешан као потенцијални власник појединих објеката расправе. Не припадам ничијем клану и желим сарадњу са свима. Хобијем се бавим из љубави према објекту и подручију сакупљања и желим да тако остане. У противном - продаћу збирку.

На вас, цењена господо и пријатељи марака апелујем да смирите духове и да иницирате рад на даљем истраживању историје српске поште. То је за опште добро.