Filatelista

био Крагујевац. Није донет никакав званични декрет о отварању поште, већ је она једноставно почела са примањем писама у згради на Калемегдану. Писма су слата и за Ваљево и Шабац, а преко мензулана за остала места у унутрашњости Србије, а примана су у београдској пошти, средом и суботом. Пошта за иностранство (у минималном обиму) је у Београду предавана аустријском конзулату. Оваква писма посебно је из унутрашњости Србије, преко конзулата, затим преко Земуна упућена за иностранство се веома ретко срећу. У Земуну је функционисала санитарна (карантинска) станица и сва оваква писма су обележена жигом санитарне контроле и додатним поштанским жигом "ТУР" или "ТУРЉИЕ", као аустријска ознака за пошту пристиглу из Турске. Овај жиг је нестао када је Србија изборила потпуну независност.

Први српски поштански жиг уведен је 25. маја 1840. године у Београду. Био је уоквирен. Коришћена је искључиво црна боја за његову употребу. Поштар је руком уписивао број писма послатог тог дана. Иза жига, такође руком , уписивао је датум. Неки од ових жигова су стављани на полеђини писма. Сва сачувана писма са овим жигом носе датум 25. мај 1840., па се може закључити да је овај жиг коришћен само наведеног дана, да би био замењен сличним жигом, али без оквира, који је остао у употреби неколико година. "Уоквирени Београд" због своје специфичности, реткости и поштанског значаја за Србију претставља најатрактивнији објекат српске филателије, чија је вредност током година константно расла. Осамдесетих година на аукцији у Цириху, писмо са ознако Но. 1, продато је за 18000 ДЕМ и налази се у збирци пок. г. Барчела, из Италије зајено са писмом са ознаком Но. 8 и писмом Но. 9, које потиче из збирке М. Рашића. Једно од сачуваних писама се налази у ПТГ Музеју (репринт објављен на издањима поводом Дана марке). По један примерак ових писама налази се у збиркама водећих српских филателиста. Укупно четири таква писма. Још два писма су позната у филателистичким збиркама у свету. Њихова данашња вредност, на филателистичком тржишту је љубитељска. Свакако се ради о светској реткости и жигу који је изузетно важан за почетак функционисања српске и европске филателије. Кнез Милош је организовао поштански саобраћај у Србији, чиме се ова мала државица у то време сврстала међу прве у свету, упркос снажног противљења Турске, са којом је Србија била у вазалном односу и аустријске поштанске администрације, која је желела да преко поштанског саобраћаја прошири утицај на Балкану. Србија је отварајући своју прву пошту и уводећи "Уоквирени Београд“ крчила пут у сувереност.

Исечак са паром "качкетуша" од 3 дин. и 5 дин. (соло). Једини познат примерак. Из збирке М. Петровћа.