Filatelista

разгледница Београда. Још мање је јасно зашто је овај изложак добио велику сребрну медаљу (ранг "велике" се додељује према броју освојених поена), без обзира који су критеријуми били основ за њено додељивање.

2. Није јасно због чега су чланови жирија као и техничке и друге службе и важне личпости добили медаље такмичарског карактера (велика златна, велика сребрна и сл.), па се у моменту додељивања ових "признања" поставило питање да ли је 'ЈУФИЗ УШ" организован једним делом због поделе медаља нетакмичарима - неизлагачима. Другим речима, мислим да је неодрживо да се такмичарске медаље деле као знак признања организаторима, спонзорима и свима осталима.

3. СУДИЈСКА ЈЕ ЗАДЊА, али само што се тиче конкретне одлуке. Међутим, што се тиче одлука жирија оне неминовно подлежу оцепи и критици филателистичке јавности, па због тога постављам следећа питања: Прво, није јасно зашто је изложак "Руком писане поште, ручне ознаке и специјалне доставе, у Србији до 1866", добио на прошлом "ЈУФИЗУ" велику сребрну медаљу а на овој изложби златну иако није било пикаквих измена у излошку. Тим пре, што је председник жирија био исти на обе ове изложбе (по значају и рангу потпуно исте), а колико ми је познато критеријуми за оцењивање се пису мењали. Друго, видљиво је да поштапска историја и традиционална филателија имају а рпоп предност у оцењивачкој политици у односу на друге изложбепе класе, што говори о посебним критеријумима који су важили за рад овог жирија, па морам да поставим, у циљу оправданости оваквог приступа, питање КОМПЕТЕНТНОСТИ овога Жирија за области ван класике и поштанске историје. Треће, да ли су погрешио преведена или протумачена строга правила МР (5КЕМ и СКЕМ) по којима је, према тврдњи овог жирија, изложба оцењивана. Наиме секретар жирија пе може учествовати у такмичарској класи (добио позлаћену медаљу), поготову што изложак садржи искључво филателистички материјал (1991 - 1995.) из две земље које пису међународно признате и нису чланице ЏОРЏ, што је такође у супротпости са правилима МР. Четврто, аутор овог текста узима себи за право да постави питање: да ли збирке "Поштански и манипулативни жигови Боспе и Херцеговине" и "Поштанске целине Србије и Југославије коришћене у међународном саобраћају" заслужују сребрне медаље, па тиме нису квалификовале за приказивање у свету, пако се у домаћим филателистичким расправама стално позива па међународне норме оцењивања. Јасно је да би ове збирке у "белом" свету добиле значајнија признања. Копачно, пета опсервација се односи на питање састава жирија за ову изложбу.

Приликом одређивања чланова жирија пије вођено рачупа о чињеници да је распон у зпању председника жирија и чланова веома велики (можда недостижанп), па је аутоматски и његов утицај па одлуке и оцењивање велики, смео бих да тврдим одлучујући. С друге страпе попавља се иста грешка, са рапијих изложби, да се за чланове жирија именују власпици филателистичких радњи, који по природи посла морају имати другачији (комерцијални) прилаз у оцењивању збирки и труда који је потребио уложити да колекција доспе па изложбу, наравно без оспоравања њиховог зпања и искуства, које је такође разнолико.

Мишљења и отворена питања, која сам изнео у овом чланку имају за циљ да утичу па квалитетне промене на будућим југословенским филателистичким изложбама, укључујући оргапизацију, рад жирија и селекцију збирки, по квалитету и значају за филателију. Независпо од овога, још једном се морају похвалити напори у вези са организовањем овако значајне филателистичке изложбе.