Filatelista

службу у Генералном конзулату Велике Британије у Београду у својству српског правитељственог татарина. Умро је у Алексинцу 1892. године.

На основу акта Капитулација, потписаног између Турске и Аустрије отворен је 1836. године аустријски конзулат у Београду, који од те године руководи аустријским курирским везама кроз Србију. Првог августа 1841. године такође на основу наведеног акта Капитулације, отворена је аустријска конзуларна пошта. Одвојено од ове поште Аустрија је отворила филијалу у Алексинцу. Ова филијала не може да се сматра поштанском станицом у уобичајеном смислу.

Аустријска филијала у Алексинцу је радила до 19 септембра (1. октобра) 1869. године, када је укинута аустријска пошта у Београду.

Карантинска служба

Стварањем српске државности у првој половини ХТХ века, за владе кнеза Милоша, дозвољава се кнежевини Србији да може да установи сталне карантине. Предлаже се Совјету 21. августа 1836. године да се устроје карантини и то поред алексиначког, један на ушћу Дрине (опасност од зараза из Босне) у Мокрој Гори и Брегсви (опасност од зараза из Бугарске). Наредбом кнеза Милоша оснива се 1836. године у Србији стални карантин у Алексинцу. За директора карантина постављен је Никола Ћелафа, који јавља Совјету да је 1. септембра 1836. године отворио карантин у Алексинцу. Од тада је у Алексинцу у више наврата постављан карантин због куге која се повремено јављала у Турској.

Оснивањем карантина у Алексинцу, водећу улогу у борби против зараза са Истока преузима овај карантин, јер се налазио у близини турске границе на главном поштанском путу који је водио од Цариграда до Беча. Својим географским положајем као да му је било предодређено да буде истурени бедем испред аустријског санитарног кордона. Алексиначки карантин тиме добија прворазредни значај за одбрану Европе од продора зараза са Леванта. Директор карантина у Алексинцу, Никола Ћелафа у свом извештају од 13. (25.) септембра 1836. године јавља: "Ову ноћ дошао је курир из Битоља и писма су пробођена и накађена, курир пошто је добро окађен одма је одпуштен".8 Како се зараза куге те године у Турској није смиривала у Алексинац је стигло писмо у којем се наводи; "Татари, пак царски и аустријски, који писма у Србији носе, нека седе у контумацу од оно доба кад у Алексинац приспеју до ноћи и перву и за то време нека се писма која они носе, баце у кад без отварања или бодења писама, па сутрадан нека исти татари иста писма даље у Београд носе".9

Увођење званичне поштанске службе

Поштански жигови у Србији су почели да се употребљавају од 1840. године, када су отворене поште у Београду и Крагујевцу. Међутим, није било прописа о организацији и пословању пошта. "Списак у Србији налазећи се Мензулана" из септембра 1841. године наводи 25 мензулана међу којима се спомиње и Алексинац. 10 Према