Filatelista
19
8 за марку са зеленим претиском наводи на странама 50-51: "код вредноте по Дин 5.-/8.- познат је претисак јасно зелене боје који је нађен и рабљен на спроводним листовима... пок. Е Дероко је утврдио да се ради о фалсификатима... био је мишљења да је и зелени претисак на 5/.- фалсификат".
Домаћи послератни каталози "Југомарке" укључујући и издање за 1991. годину тврде да постоји марка Краљевине Југославије број З1а, претисак зелен, (кат. 1991. стр 35) дајући прилично високу цену од тадашњих 1700.- динара. У фусноти овог издања се наводи да "постоје фалсификати претиска ЗЈа (у две нијансе)". Михелов каталог (као и остали страни каталози) не наводе постојање никакве варијанте зеленог претиска овог издања.
За расветљавање ове старе - нове мистерије неопходно је цитирати део истраживања Евжена Дерока, свакако највећег југословенског истраживача и познаваоца марака, у загребачком филателистичком часопису "Новости" од 11. августа и 25. октобра 1929. године као и детаљну студију у југословенском "Филателисти" из 1939. године бројеви 3, 5 и 7/8, из којих доносим неке релевантне цитате: "..У филателистичке сврхе пак фалсификовани су претисци како на тзв. инвалидским маркама тако и на маркама од 60 пара и 8 динара американског издања... неки од тих фалсификата појавили су се још за време важења претисканих марака,... наскоpo после пуштања у саобраћај привремених марака од 5/8 динара т.зв. другог американског издања појавиле су се у Загребу такве марке са претиском у зеленој уместо зеленкасто црној боји. наводно нађене на шалтеру тамошње поште. Појава тог 'специјалитета" боје, као врло велике реткости саопштена је прво у часопису
"Бопапрозг" а касније и у Борековој листи В 87, али је Борек изјавио сумњу у офи-
цијални карактер зеленог претиска и та сумња била је оправдана... пошто ми је боја претиска била сумњива потражио сам обавештење на надлежном месту где ми је категорично изјављено да те марке нису могле изаћи из Државне маркарнице јер таква зелена боја није употребљавана за прештампавање марака од 8 дин. нити су чињени покушаји (пробе) штампања са таквом бојом. Шта више, да су те марке по изгледу претиска морале бити претискане на малој штампарској машини тзв, тиглу, а не на машини на којој се израђују марке у маркарници. Тачнијим прегледом зеленога претиска утврдио сам после да слова нису плу иста као у слогу оригиналног претиска што се највише примећује код слова "д" у Бену "дин". Тај зелени претисак је дакле био фалсификат.. Показало се наиме да су "погрешни претисци" накнадно утиснути на нормалне марке потребљене за франкирање писама. То сам могао утврдити по неким заосталим траговима на полеђини хартије од коверата...
Очигледно је да је послератна "Југофилателија", званични издавач националних каталога, по аутоматизму преписивала приручник без критичког става, па имамо ситуацију да један фалсификат из времена изласка одређеног издања постане "легал-
ни“ редак и врло тражен "специјалитет" у многим добрим збиркама Краљевине Југославије.