Filatelista

тору постојање српске државе. Источни део са административним центром у Вуковару који се од Ердутског споразума зове Сремско барањска област постојала је као српска држава до 17.05.1997. од када је реинтегрисана у Републику Хрватску.

Мање изражена али слична подела постоји и у Републици Српској због честих прекида коридора код Брчког, те је по питању поштанског саобраћаја долазило до неких особености ових делова. Треба напоменути да је у ратним годинама 19921995. у малом броју пошта било писама, марака и пратеће манипулације, да се појавом “А и Р' марака знатно умањио број осталих писама а са увођењем компјутерских налепелца он се и дан данас смањује. Година 1993. је у сваком случају посебна година и за Републику Српску и за Крајину због честих промена вредности званичне валуте која је све време пратила инфлаторна кретања матице Србије и Црне Горе. Познавање “тарифа“ и њихово строго придржавање дају прави смисао сакупљању и истраживању овог јединственог подручја.

ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЕЛА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:

А. Бањалучка регија (територија западно од Брчког)

Б. Источна Босна, Подриње и Херцеговина

Треба разликовати и појмове домаћег и међународног саобраћаја. Домаћи саобраћај обухватао је поред наведених држава и Југославију, односно територију Србије и Црне Горе. Због непризнавања Крајине и Републике Српске од стране Међународног поштанског савеза писма која су путовала у иностранство имају одређену тежину, посебно она из периода крај 1992. до краја 1995. године које на себи носе неки доказ о доласку на инострано одредиште. Могу се вредновати до 30% више.

Посебна поштанска манипулација утиче на вредност писма. Већина обичних и препоручених писама спадају као што смо навели у категорију УП, али ако је руковање писмом (вредносно, хитно, са повратницом и др.) у домаћем или међународном саобраћају добија на вредности до 30%.

Жигови на писмима утичу на цену у случају када је њихова манипулација била из неких разлога ограничена или ако су мењани називи места што се често догађало у Крајини и у Републици Српској. Жигови мање познатих места могу незнатно да утичу на цену писма. Писма са фалсификованим жиговима немају вредност.

Потребно је још у овом тексту рећи како треба да изгледа писмо које задовољава сакупљачке и излагачке жеље. Писмо мора бити исправно фланкирано, цело, правилно отворено, са читавим угловима и читљивим жиговима. Марке на писмима морају бити целе, жигосане и јасних боја. Свака неправилност у односу на горе наве-

· дено умањује вредност писма. Све цене у табеларном приказу су у немачким маркама.