Filatelista

пи и

1842. године" Г део. на страни 134. наведено је да је за митровског полгође 1815. године одређено: "пошти београдској, паланачкој и јагодинској 85 хиљада гроша", а на стани 138 стоји "из буџета расхода за ђурђевско полгође 1816. године" одређено је на одржавање царских и нахијских пошта 124.300 гроша; на страни 501 каже се: " У прво време сав расход био је и простирао се... као и на три царске поштанске станице (мензулане), београдску, паланачку, јагодинску". На страни 507 наведени су издаци на одржавање тих пошта - мензулана за свако полугође од !. новембра 1815. до !. маја 1843. године.

Из ових података види се колико је велика и стална пажња у то доба била поклањана одржавању и успостављању установа за пренос поште - а и да је све то падало на терет Срба.

" Филашелиста" , број 5-6 из 1960. године.

Др вет. мед. Војин Вишацки

ВОЈНА ЦЕНЗУРА У НАРОДНО ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ

(насшавак из прошлог броја) Команде места

Због малог простора даћемо само бројини преглед команди места која су имала обавезу да врше цензуру. Србија је имала 68 цензурних места, Војводина 19, Македонија 30, Црна Гора 56, Босна 103, Херцеговина 17, Хрватска 19, Славонија 32, Банија 10. Затим Кордун са 15 цензурних места Лика 17, Горски Котар 6, Истра и Хрватско приморје 21, Далмација 49 и Словенија 10. Дакле постојала су укупно 472 цензурна места.

Према намени употребљавале су се две врсте жигова. Једни су жигови који су употребљавани као доказ да је поштанска пошиљка прегледана, а друга врста су жигови на лепљивим тракама ради затварања коверата после извршеног прегледа. Траке су лепљене на разним местима коверата, али најчешће на бочним странама и задњој страни на лепљивом делу коверта. Један део жигова не садржи ознаке јединица.