Filatelista

50

НАСТАНАК И РАЗВОЈ МАКСИМАФИЛИЈЕ

Прве максимум карте (М.С.) у свету настале су сасвим случајно крајем ХТХ и почетком ХХ века када су настајале разгледнице и издања поштанских марака на којима је приказан исти мотив (портрет владара, пирамиде и други архитектонски објекти и слично).

Да би појаснили како су настајале прве максимум карте потребно је знати од чега се оне садрже и како су се оне раније називале.

За формирање једне максимум карте потребно је постојање три одређена елемента, субјекта. Потребно је заједничко слатање поштенске марке, односно мотива на њој, са разгледницама и одговарајућим поштанским жигом, који заједно чине филателистички објекат, то јест једну максимум карту одређеног мотивског садржаја. Овај мотив мора да се слаже кроз сва три поштанска елемента.

Ca издавањем поштанских марака владара, државних симбола, знаменитих личности или пејзажа на почетку сасвим случајно стваране су разгледнице са мракама налепљеним са предње стране и жигосане поштанским жигом. Оне су називане ТСУ (Титрге соге уџе) и претече су данашњих максимум карата.

Да би смо схватили како су настале потребно је да се упознамо и са картофилијом као посебном облашћу везаном за развој поштанског саобраћаја. Разгледнице с краја ХЛХ века нису изгледале као данашње. Наличје карте тада је било резервисано само за име и адресу примаоца, а преписка (углавном кратко обавештење) и марка као део плаћене поштарине налазили су се на предњој страни, на осликаној страни разгледнице, одакле је настао назив ТСУ (разгедница са марком на предњој страни) или жигосана страна разгледнице.

У Француској су прве максимум карте настале почетком 1900. године са редовним маркама и може се рећи да тада започиње развој максимафилије. Међутим прошло је доста времена док она међу филателистима није прихваћена. Чекало се до 20-тих година када је отпочела да се разликује филателистичка продукција са првим пригодним издањима обогаћеним новим и разноврсним мотивима. Од тог времена рађене су максимум карте Француске скоро за свако издање марака, али у врло малом броју. Ове максимум карте настале су од усамљених сакупљача - пионира у максимафилији. Њиховом руком настале су максимум карте које су биле израђене по њиховом укусу, непокоравајући се неким шаблоном, истичући фантазију и интересовање аутора.

До другог светског рата максимафилија се развијала, али кроз полузваничан назив и користећи и друге називе за максимум карту. Око 1930. године појавио се термин "Саг(е-Махштит'" замењујући назив ТСУ за ове карте, односно разгледнице где је слика на марки максимално индетична са