Filatelista

Geneza manipulativnog postupanja sa poštanskim pošiljkama u obnovljenoj Srbiji (1 804-1840) 11

Br. 1784 dan7. N. Petroviću, bazrdžan baši č.vezira, u Beogradu : (između ostalog piše) *... Tako, na primer, nije se hoteo o postavleniju kiridži baša na mesto mezuldžija dogovoriti s Gospodarom, nego kako je ferman carski o ukidanju menzulana dobio, tako ih je i ukinuo, a so tim učinio da Gospodar na tri menzulane ovog Pašaluka 50.000 groša štetuje, koje je mezuldžijama unapredak dao bio da bi zimus mezulanama okretali, ...”

Kada su carske menzulane reogranizovane i postavljene kiridži baše (oni koji su iznajmljivali odmorne konje) umesto menzuldžija: zvanično; 24/4/1826. Sultan je izdao ferman o povećanju takse za upotrebu konja, izmenjen Je način izdržavanja carskih menzulana ı umesto mezuldžija postavljene su kiridži baše; nezvanično; u Protokolu pisama za mesec februar 1825. godine, pod br. 381, pisano dana 17, knjaz Miloš posredno obaveštava beogradskog vezira da je za menzulane dao konje koji mu nisu plaćeni ı svakoj po 2.000 groša. Da li je ovo potvrda rešenja pitanja carskih menzulana i pre zvanično objavljenog sultanovog fermana ı da li Miloš tada ponovo preuzima staranje nad njima?

Od 1828. godine pa na dalje austrijska pošta redovo koristi put kroz Srbiju, od Beča preko Beograda do Carigrada.

III period (1830-1839) – Već krajem 1829. knjaz Miloš dobija povoljne vesti iz Carigrada da će mu Sultan shodno odredbi Jedrenskog ugovora uputiti Hatišerif o unutrašnjoj nezavisnosti Srbije ı berat o naslednom kneževskom dostojanstvu.

Tridesetog novembra 1830. pozvani su svi viđeni Srbi, rodoljubi...da prisustvuju svečanom činu čitanja Sultanove povelje — Hatišerifa, ispred Markove crkve u Beogradu, baš na dan Svetog Andreje, dan kada su Karađordevi ustanici prvi put oslobodili Beograd. To je dan kada je knjaz Miloš zbacio sa glave tursku čalmu i otpočeo uređivanje Srbije po hatišerifskim odredbama. Sam Knjaz o tome kaže: “Ja zatim izložim zapovest, karantine na granice postaviti, pa ı svu granicu ogradom dam ograditi... zatim po svim palankama ı varošicama dadem napraviti crkve ı škole, što pre Turci nisu dopuštali da se prave; pa nastire (manastire) pak, popaljene i porušene, sve opravim...” (odlomak iz knjige Miloš Obrenović, K. Dimitrijević, 1972). Sve što Je Knjaz započeo u prethodnom periodu, uz ličnu odlučnost, ambiciju i sposobnost, dobijanjem sultanove povelje doveo Je do kraja. Као 810 је bio odlučan vođa ustanika tako se pokazao strpljiv ı mudar tvorac srpske države; period potpunog unutrašnjeg uređenja bio је pred njim.