Filatelista

Geneza manipulativnog postupanja sa poštanskim pošiljkama u obnovljenoj Srbiji (1804-1840) 13 __________________________________________________—–

(naziv: zvanično pismo; Zbornik z. knj.30,str.83). Sve to je usložilo pitanje organizacije i kontrole ovog, za korisnike, besplatnog prenosa pisama.

Menzulane su i dalje osnovne jedinice u prenosu, njihova mreža se reorganizuje i prilagođava realnim potrebama i finansijskim mogućnostima (do 1837. ustaljuje se broj od 22). Ustanovljavanju 22 menzulane prethodio je period davanja u zakup pojedinih (carskih i nahijskih), promene zakupaca, ukidanja starih, otvaranja novih, sve u cilju nalaženja optimalnog broja i rasporeda. Tako 1834.god., po nalogu Knjaza, “Opštenarodni srpski sud” donosi odluku o davanju menzulana u zakup (licitacijom za one u Beogradu, Grockoj, Palanci Smederevskoj, Jagodini, Batočini i Ražnju), objavljeno u “Novinama Serbskim” br.15 od 14. aprila iste godine. Prema stanju krajem meseca maja 1835. god. bilo je u Srbiji 29 menzulana sa tačno određenim brojem konja, koje su morale držati (npr. menzulana Beograd – 60 konja; Grocka, Palanka Smederevska, Batočina, Jagodina, Paraćin, Aleksinac – 40 konja; Kragujevac – 20 konja; Požarevac, Negotin – 15 konja; Smederevo, Neresnica, Milanovac Donji, Fetislam, Zaječar, Krivi Vir, Gurgusovac, Kruševac, Karanovac, Čačak, Brusnica, Užice, Ivanjica, Rogačica, Valjevo, Loznica. Šabac, Palež, Svilajnac — 10 konja), ukupan broj konja u svim menzulanama je 540, što ukazuje na obim poštanskog saobraćaja i angažovanih sredstava u tom trenutku (Arh.Sr., Sovjet,kut.1, 1835.). Još uvek je otvoreno pitanje, kada su menzulane potpuno prešle u državne ruke? Po nekim izvorima 30/5/1838. objavljivanjem “Visočajšeg rešenja” gde Knjaz iznosi potrebu rešenja stanja u menzulanama i određuje sredstva; to Je po E. Deroku pokazatelj da su one postala državna svojina (“Građa za istoriju pošta u Srbiji ). Možda je do toga došlo nešto ranije, onda kada je ustaljen broj od 22, odnosno od trenutka kada menzulane definitivno preuzimaju strategijski značaj u funkcionisanju državne uprave.

Novinu predstavljaju uspostavljeni karantini ı sastanci, koji između ostalog postaju i nove organizacione Jedinice za prenos pošte (iz inostranstva). Po svom položaju na granici, na putnim pravcima (za ljude, robu i poštu) iz turskih zemalja, sa zadatkom sanitetske zaštite - karantini dobijaju funkciju primanja, sanitetske obrade i ekspedovanja pošte. Tatari prispeli sa turske strane predavali su poštu karantinima ili sastancima (najčešće sami nisu prelazili zbog potrebnog vremena za sanitetski tretman ljudi), posle izvršene sanitetske obrade poštanske pošiljke su obeležavane i kao takve ekspedovane preko srpskih tatara do krajnjeg odredišta u zemlji. Ne treba napominjati da su samo zvanična pisma posle žkarantiranja” mogla biti preuzeta ı nošena od strane srpskih tatara. Pisma u tranzitu (iz Turske) na isti način su donošena do ulazne tačke (karantina), sanitetski tretirana ı zatim predavana posebno određenim tatarima za tranzitna pisma, koji su ih prenosili do Beograda, odnosno predavali na Zemunski kontumac, za dalje (npr. od 1835. tatarin Rista Prendić za engleska zvanična pisma).