Filatelista

14 nedelje se samo jedanput, petkom na isti način otpremaju paketi i vrednosna pisma u Kotor. Za sada u zemlji postoje samo dva poštanska sandučeta postavljena jedan u Antivariju (Baru), dok je drugi postavljen ispred cetinjske pošte. Medjutim, ovi sandučići se skoro nikad ne koriste. Pošiljaocima je draže da svoja pisma lično predaju poštanskom službeniku koji odmah prilepljuje marke. Sveopšte uvodjenje poštanskih sandučića u Crnoj Gori usledilo je tek jula 1897. godine. Poštanski službenik je naravno u narodnoj nošnji, i nosi pri tome revolver kao i telegrafisti. Kod svih telegrafskih biroa u Crnoj Gori nailazi se na interesantan način rada. Telegrafisti primaju telegrame samo po sluhu, i nikad ne koriste rolnu hartije, kao što se to radi u drugim zemljama. Ovo zahteva vrlo veliku praksu jer mnogi telegrami stižu i šalju se na stranim jezicima. Glavnina pošte šalje se i prima iz Kotora samo dva puta nedeljno, što je usaglašeno sa redom vožnje brzih brodova za Trst i Rijeku. Zbog toga je za pismo iz Nemačke odgovor potrebno 12 до 14 dana. Često se dogadja da novi korespondenti koji su nešto poručili šalju reklamaciju sa pretnjom: "Ako mi za tri do četiri dana ne stignu poručene stvari staviću vas kao prevaranta na crnu listu u svim filatelističkim časopisima”. Medjutim, već nekoliko dana pre prijema ove reklamacije, su ovi uspaljeni pošiljaoci svoje pošiljke primili i onda su iz cenovnih lista sa niskim cenama mogli da vide da pisma u jednom pravcu i nazad putuju 12 do 14 dana. Po pravilu su onda slali i izvinjenja. Ipak, uljudno pismo sa pitanjem da li je njihova porudžbina uredno stigla bilo bi na svom mestu. Imimo sačuvano na stotine takvih karata. Naročito su nestrpljiva mladja gospoda, koja ne pomišljaju da neko može da budei bolestan, nekoliko dana odsutan ili pretrpan poslovima. Poslati bez razmišljanja u svet poruku sa takvom nepristojnom sadržinom nije na svome mestu i mi se onda uglavnom ne ustručavamo da na takve karte odgovorimo na odgovarajući način.

Već više puta nam je postavljeno pitanje zašto su u Crnoj Gori potrebne marke, koverti i zatvorene karte od 7 novčića. Poštanske tarife su, naime, sledeće: zatvorene karte u mesnom saobraćaju i od jedne pošte do druge 3 novčića, za unutrašnjost zemlje i za Kotor i ostala mesta u bokokotorskom zalivu 5 novčića, za Austriju i Madjarsku 7 novčića, i za sve druge zemlje poštanskog saveza 10 novčića.

Različita gospoda filatelisti u Nemačkoj i drugim zemljama misle da mogu da kritikuju i to što Crna Gora sada uvodi i porto marke. Pošta ovim čini isto što su i sve druge susedne zemlje uradile, na primer, Austrija, Turska, Bugarska, Rumunija, Italija i druge. Stanje pošte ovde u Crnoj Gori već dugo godina nije na zavidnom nivou i tek je posle poslednje tri godine pod upravom vrlo sposobnog generalnog direktora pošte izavanredno reformisana. On namerava da posle dobrog školovanja kadra uvede i novčanu i paketsku službu. Nadam se da će moj kratak istini veran članak mnoge na pozitivan način orijentisati prema Crnoj Gori koja im je do sada bila strana zemlja.«

Toliko o navodima gospodje Leonie D. Berger. U časopisu San Marino Philatelist br. 4 (1894) sledi još jedna informacija: "Kako sam već pre izvesnog vreme-