Filatelista

je redovnih, franko, a češće za prigodna izdanja jer daje specifičan, lepši i izrazitiji sjaj marke. To je običan papir kome se ranije u tehnologiji proizvodnje dodavao sloj krede s lica marke, a glačanjem postizao karakterističan sjaj. Danas umesto krede koriste se fini tehnološki pripremljeni krečnjaci, a u zavisnosti od procenta i kvaliteta krečnjaka i dužine glačanja, postiže se traženi intenzitet sjaja. Courvoisier štampa najčešće je na ovoj vrsti papira sa raznobojnim svilenim vlaknima obostrano. Danas on ne predstavlja vrstu zaštićenog papira, već imidž za identifikaciju. Brojni su primeri da su dve iste marke u istoj boji, istog zupčanja, štampane na dve vrste papira, običnom i kredastom: Partizanski motivi, 1945 god., 75- godišnjica rodjenja Maršala Tita (1967.) - prigodno izdanje na kredastom papiru (k.br.1084/1093) a 1967/68. redovne na običnom papiru (k.br.1094/1110)2. Zaštićen papir, uvele su evropske zemlje koje su medju prvima štampale poštanske marke zbog zaštite od zloupotreba i falsifikata. Oduvek su marke smatrane jednom vrstom vrednosnih papira i kao platežno sredstvo u javnom poštanskom saobraćaju. Postoji više načina i oblika koji su se primenjivali u zaštiti papi-

ra, a koje su se zadržale su sve do danas,

iako nemaju više predjašnju svrhu, već služe za označavanje porekla papira ili vrste štampe. Pojavljuju se u oblicima:

- obojen papi!,

- ugradnja svilenih končića i vlakana,

- ugradnja vodoznaka,

- unošenje u papimu masu karakterističnih

obojenih materija u vidu zrnaca,

- nevidljiva osnovna štampa.

Obojen papir, se često koristio kod maraka starijih izdanja i dobar deo prvih maraka mnogih zemalja izradjen je na takvom papiru. Može biti obojen jednostrano, s lica marke: na primer kao prva tri izdan-

ja novinskih, nezupčanih maraka Kneževine Srbije dok je četvrto na obostrano obojenom papiru, 1866. godine2.

Papir sa višebojnim vlaknima koja se dodaju u procesu izrade kao mera zaštite od falsifikovanja često se koristi za štampanje poštanskih maraka. Konac se ugradjivao ručno i mašinski, zavisno od tehnologije i načina dobijanja papira, a svaka marka imala je po jedan ili dva obojena končića istih ili raznih boja postavljenih u vertikalnom ili horizontalnom smeru u odnosu na sliku marke. Cesto se kod ovih maraka menjala boja konca, kod istih vrednosti, ali se radilo o posebnim izdanjima.

Primena svilenih vlakana u zaštitne svrhe korišćena je kasnije. Stavljaju se u papirnu masu u toku proizvodnje papira. Mogu biti jednobojna ili višebojna, a nalaze se s obe strane papira. Jednobojna svilena vlakna postoje kod naših maraka fazerica, lik Kralja Milana, 1894. god. crvena vlakna (k.br. 56/57) i prve porto marke sa istim vlaknima, 1895 god. (k.br. 1/5)2. Vlakna u dve ili više boja koriste se i danas u brojnim izdanjima Kuće Courvoisier. Naše prigodne emisije flore ifaune većim delom štampane su na kredastom papiru sa obojenim svilenim raznobojnim vlaknima2.

Ugradnja vodoznaka viši se još u toku dobijanja papira preko specijalnog valjka egutera koji utiskuje odredjeni znak ili simbol u vlažnu papirnu masu. To je crtež koji se nalazi utisnut u materiji papira u obliku slova, reči, slike ili linija raznih oblika: zvezde, grba, krune, poštanskog roga idr.4 Koristio se ranije često kod starijih izdanja redovnih maraka kao zaštitna mera zbog falsifikovanja. Postoje brojni primeri da dve marke na izgled, položaj, boju i stepen zupčanja jedino se razlikuju po vodoznaku te tako predstavljaju