Filatelista

8 Prijedor, Brčko i Bihać manje, dok je neznatan broj adresa manjih mesta. Ove konstatacije možda nisu potpune jer je verovatno da se iz nekih pograničnih mesta ta prepiska odvijala i drugačije - u zavisnosti od trenutnih prilika;

Preovlađuju poslovna (trgovačka) pisma sa sadržajem koji govori o narudžbinama, prijemu robe, stanju međusobnih obaveza i potraživanja i priznanju duga, slanju novca i sl., dok je ređa prepiska crkvenih vlasti i sveštenih lica, a veoma retka ona koja pripada kulturnoj i obrazovnoj delatnosti. Ovde govorimo sve na bazi odlazeće pošte iz BiH, svesni da nam nedostaju poštanski objekti i dokumenta koji su preko “konzulove pošte” dolazili u BiH;

Većina pisama iz perioda do 1863. godine koja su prešla granicu na severnoj i severozapadnoj strani su dezinfikovana, dok s druge strane - u Hercegovini, pisma koja su išla iz pravca Mostara ka Metkoviću nisu;

Za neka pisma bi se prema adresama primaoca moglo postaviti pitanje: da li je možda već tada postojao filatelistički aspekt prepiske, ali bi bilo pretenciozno već tako nešto tvrditi.

Našu dalju pažnju posebno zavređuje poštansko-filatelistički aspekt rada “konzulove pošte“ i njene poštanske osobine. Tu se mogu postaviti mnoga pitanja na koja, bojim se, nema potpunih odgovora.

Prvo na šta čitaocu treba skrenuti pažnju u vezi sa pismima austrijske “konzulove pošte” iz BiH je njihova nedovoljna atraktivnost, bolje reći nekompletnost sa aspekta poštanskih procedura i manipulacije. Zbog toga nismo želeli da tekst opterećujemo nepotrebnim ili prevelikim prikazima pisama ovakvoga tipa.

Na pismima, odnosno licu pisma – отоћ, ne postoje nikakve službene ili bilo kakve oznake u vidu žiga, rukopisa ili bilo čega drugog o mestu i vremenu preuzimanja pisma od pošiljaoca ili podatak od čije strane se to čini. Dakle, ta pisma su u poštanskom smislu »nemat« već u polasku. Tek otvaranjem pisma i pronalaženjem adrese pošiljaoca, možemo se uveriti da li je pismo iz Bosne i Hercegovine. Na ovo posebno skrećemo pažnju sakupljačima, jer su takva pisma pisana iz BiH veoma cenjena. No kako se lice omota takvog autentičnog “bosanskog“ pisma ni po čemu ne razlikuje od pisma pisanog iz Slavonskog Broda, Stare Gradiške ili Kostajnice u Hrvatskoj, treba dobro obratiti pažnju, jer takva pisma su nešto sasvim drugo. Ukoliko u unutrašnjosti pisma nema dokaza da je pisano i poslato iz Bosne, neki detalji nam mogu biti od pomoći. Često to može da bude ime pošiljaoca, alfabet kojim je pismo pisano (latinica najčešće govori da je pre u pitanju slavonsko nego bosansko pismo), pa i adresa primaoca. Sve to može da bude dodatni dokaz koji se pronalazi pregledom pisma. Naravno, najbolje okolnosti su kada je u unutrašnjosti pisma napisana adresa pošiljaoca.

Ako smo dovoljno jasno istakli ovu osobenost austrijske konzularne pošte u BiH tj. krajnju pojednostavljenost u pogledu načina preuzimanja pošiljki od pošiljaoca bez upotrebe bilo kakve oznake prijema na samom pismu, kao da se radio nekoj "privatnoj" kurirskoj usluzi, moramo na ovom mestu postaviti dodatna pitanja.