Filatelista
2 ==
FRANKIRANE NOVINE U KNEŽEVINI SRBIJI 1866-1880
Dr Velizar M.Kardosch, FROSL
U časopisu “Fakes Forgeries Experts" objavljen je članak na ovu temu koji je reprodukovan u časopisu “Filatelista? u prevodu na srpski jezik.
Profesionalna prezauzetost mi do sada nije dozvolila da napišem ovaj prilog iako je redakcija FFE to od mene očekivala.* U momentu kada sam počeo sa radom na tekstu (poslednji dan februara), materijal za broj 6 časopisa FFE se već uveliko nalazio u štampariji, aiduće godine će umesto redovnog broja izaći vanredni, posvećen 50-godišnjici AIEP.2 Navedene okolnosti su razlog što će ovaj rad biti objavljen u časopisu “Filatelista”. Svestan sam toga da tako ovaj tekst, u ovom trenutku, neće doći do svih čitalaca FFE, ali seradujem da će baš oni najzainteresovaniji za ovu temu, moji filatelistički prijatelji iz Beograda, imati priliku da ga pročitaju i donesu svoj sud.
Zalažem se za izbalansiranost publikovanja sadržaja u filateliji i hteo bih da izložim svoje vidjenje jer argumenti pokazuju, nasuprot izlaganju u FFE, da su najmanje dva u članku kao sumnjivi ili čak kao falsinkati obradjivana komada u svakom pogledu autentična.
Te dve novine koje su u FFE članku pojedinačno (a i inače izmedju redova kroz veći deo teksta) najoštrije kritikovane, bile su do pre dobrih godinu dana u mojoj kolekciji. Danas, kada to više nije slučaj, ne može mi se prebaciti da zastupam sopstvene interese i zato je jasno da ovaj rad pišem isključivo u interesu filatelije.
Ovde se radi o primerku novina “Bosanski Vjestnik” od 13. avgusta 1866, frankiranom grbušom od 2 pare drugog štampanja (br. 1, sl. 2)» i primerku novina “Radnik” od 31. marta 1872, frankiranom nezupčanim parom maraka od 1 pare, izdanja 1872 (br. 5, sl. 7).
Poštansko-istorijsku pozadinu koja se tiče poštanske upotrebe ovih novinskih maraka ću sasvim izostaviti da bih izbegao nepotrebna ponavljanja. Ovaj aspekt je zainteresovanima dostupan u već godinama postojećoj literaturi i, na kraju krajeva, i u ovde komentarisanom članku iz FFE, uprkos nekoliko nepreciznih ili čak pogrešnih konstatacija koje će na kraju ovog rada biti samo kratko spomenute.
U ovom tekstu ću se pozabaviti bez izuzetaka svim argumentima koje je autor naveo u pokušaju da opravda svoje zaključke* i komentarisati ih poštansko-istorijskim relevantnim činjenicama. 1."Bosanski Vjestnik” od 13. avgusta 1866:
1.1. "Potpuno očuvan primerak novina “Bosanski Vjesnik” od 16. (!) (znak uzvika V.K.) avgusta 1866 sa markom od 2 pare poništenom uokvirenim žigom NAPLAĆENO publikovan je poslednjih godina kao velika dragocenost klasične Srbije ............ S.
Nasuprot navodu na ovom mestu, ove novine nisu postale poznate kao velika retkost srpske filatelije samo tokom poslednjih godina. One su još 1928 bile na javnoj prodaji firme Luder-Edelmann u Zurich-u. Počev od tada one su se nalazile u poznatim kolekcijama kao one Rothschild-a i John Boker-a i tokom vremena bile ocenjene kao autentične od stručnjaka kao što su bili Eugen Derocco,Edwin Muller, Herbert Bloch i kao do sada poslednji, Ekspertski tim