Filatelista

40 i –I— —-—o–Im Ia aI1I-: a a __________ KK nije poznat ali sigurno da je bio prilično veliki. Ovakav slučaj je verovatno jedinstven u svetu a materijalna korist koju su ostvarile neke pošte i neki pojedinci je sigurno ogromna. Ovo je bila samo jedna u nizu grešaka (i mahinacija) koje je pravila mlada srpska država. (Lit. 2, slika 7).

Druga redovna serija u još većim tiražima ugledala je svetlo dana već 8. juna ali njena upotreba trajala je kratko. Pre druge redovne serije treba svakako napomenuti da su banjalučani bili uporni u nastojanju da se pretiskom preko “grba” za referendum dođei do prvih prigodnih maraka. Ovu inicijativu nije odmah podržalo rukovodstvo na Palama odnosno Direkcija na Sokocu ali posle mesec dana natezanja ova tri pretiska ugledala su svetlo dana ali uglavnom u filatelističkim rukama tako da njihova prvobitna namena nije ispunjena. Stoji konstatacija da su pisma sa markama referenduma najređa pisma Republike Srpske uz pisma Lokalnog izdanja Doboj naravno. (Lit. 1,6i 11.)

Sva triizdanja prestaju da važe u poštanskom prometu Republike Srpske još od avgusta 1993.g., a zvanično tek od 31.10.1994.g. | ovde smo uočili jednu zanimljivost odn. pismo koje se pojavilo na Zimskoj aukciji

banjalučkog filatelističkog kluba 2003.g. Lot broj 101 pismo poslato sa pošte Bijeljina 23.11.1993.g. franko 2 x 20.000 dinara što je ukupno 40.000 dinara i što jeste odgovarajuća frankatura za ovo pismo prve stope težine u unutrašnjem saobraćaju. | ovde dolazimo do činjenice da je poštanski službenik markama priznao vrednost 40.000 dinara ali je stvarna vrednost maraka tog datuma bila mnogostruko manja vidi denominaciju od 1. oktobra 1993.g. Problem u 1994. godini – Lokalno izdanje Doboj

Iscrpljujuća inflacija i čak četiri denominacije dinara u 1993. i 1994.g. prilično su uzdrmali poštanski saobraćaj u Srpskoj.Jedno od rešenja bilo ješto pre pretisnuti velike zalihe neutrošenih redovnih maraka lillizdanja. Na originalnu ideju došao je direktor pošte Doboj g. Đorđe Simić koji je usled nedostatka poštanskih maraka na svom području odlučio po svom slobodnom ubeđenju da pretisne izvesne količine redovnih maraka u lokalnoj štampariji Grafičar. Odakle muidejai kako se sveto izdešavalo uspešno je razrešio tek prošle godine G. Barać (Lit.9). Nama ostaje samo da konstatujemo da je zbog načina pretiskivanja ovo izdanje u nemilosti u svetskim katalozima. Problemi su pojačani i delom nesavesnog falsifikatora (ili više njih) koji su ove pretiske pustili kao falsihikate na filatelističko tržište krajem 1995.g. Znamo da je falsinkovano preko 200 pisama, što lažnim žigovima, što lažnim markama. Veći deo toga otišao je u inostranstvo ali se jedan broj pojavljuje ina našim javnim aukcijama. Sudbina ovog preštampa-vanja završena je (ilije tako trebalo da bude) u banjalučkoj Energani fabrike Incel 22.02.1995.g. Originalne marke su spaljene – umesto da su date na javnu aukcionu prodaju. Nedavno otkrivena pisma (3 pisma) iz pošte Brod 74450 daju nadu da je velika količina pisama koja je objektivno odaslata sa pošta Doboj, Modriča, Derventa i Brod dokaz o poštanskom korišćenju (u periodu juli – oktobar, najkasnije početak novembra ?) ovog lokalnog izdanja i da će njegova uloga u istorijskom i filatelističkom smislu biti preispitana. (Lit. 7, 8 i 13). Predštampavanje redovnih maraka Srpske

Prva dva preštampavanja maraka Srpske bila su samoinicijativna (referendum – Banja Luka i lokalno izdanje Doboj u Doboju) a zvanično prvo (stvarno treće), zbog stvarnih potreba u poštanskom prometu nastale države bilo je u oktobru 1994.g. (01.11.1994.g.). Dve vrednosti sa slovnim oznakama za unutrašnji saobraćaj i dve za međunarodni. Svakako da je jedna od zanimljivosti kod ovog izdanja pojava marke od 2.00/50.000 dinara u oba zupčanja. Zanimljivo