Filatelista

a lila 0000 0aaaaaaaaaaaaaa ao A Q JJLJL___L________ _____žigosano običnim, crnim žigom Sente. Makar vojničko, oficirsko, političko ili ono što prvo živne po završetku ratovanja, trgovačko.

Dovoljno je konstatovati da je Senta oslobođena 8. oktobra, a da su ove marke izašle dve nedelje kasnije. Ako je pošta manje više normalno funkcionisala do 8. oktobra, zašto ne bi mogla i dve nedelje kasnije pod novom vlašću. Ako su ove marke emitovane 20. oktobra sa političkom odlukom usmerenom ka Upravi pošte, kako se moglo desiti da ih tamo i ne bude. Makar nekoliko dana. U verovatno maksimalno smanjenom obimu poštanskog saobraćaja tih dana i prvih meseci po oslobođenju, treba verovati da su neka pisma i otputovala, a sa kojim markama ako drugih sve do 14. decembra te godine uopšte nije bilo. Sva dokumentacija i arhivska građa iz tog perioda potvrđuje da su krajeve zemlje odmah po oslobađanju preuzimale pripremljene ekipe, formirale privremene organe vlasti i službe čijim radom je upravo predupređivan haos i ratni metež. Pošta je oduvek bila vitalna funkcija svake organizacije vlasti, njena infrastruktura i svojevrsna legitimacija. Stoga je mnogo više realnih pretpostavki da je pošta tih dana zaista funkcionisala, verovatno samo za službenu i trgovačku prepisku, a ne i privatnu, sa ili bez cenzure, one nevidljive i one sa tragovima putem odgovarajućih znakova o tome.

Takođe, realno je verovati da su neka od tih i takvih pisama i sačuvana i da se treba osloboditi apriorne predrasude da nijedno takvo pismo ne postoji i da je svaki primerak koji se nađe u nečijoj zbirci obavezno i isključivo falsifikat. Kada je pravljen takav falsifikat i čime? Ona pisma sa crvenim žigom su svakako uslužna, pravljena pre svega za filateliste. Međutim, ona pisma sa običnim, crnim žigom, ne izgledaju čak ni kao pisma koja je pravio Oto Bikel pre sto i više godina u Crnoj Gori.

Kako usporediti ocenu koju Sreski Narodni sud izriče u presudi gde potvrđuje da je odluka o ovom izdanju maraka doneta od legitimnog organa i na legalan način, a rešenje Ministarstva PTT tri meseca ranije kaže da te marke ne priznaje “jer one nemaju veze sa Poštanskom upravom DFJ”. Kome verovati i čija je reč po ovom pitanju najjača, a čija i poslednja?

Upoređivanja i tumačenja

Otvaranje istorijskih arhiva otkriva nam čime su se novoformirani organi vlasti sve bavili tokom prvih posleratnih godina. Tako je pronađen dokument u formi naređenja donet od Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine, Odeljenje za unutrašnje poslove u Novom Sadu, br. 1040 od 14. maja 1945., kojim se utvrđuje da bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje i da u svim legitimacijama, biračkim spiskovima i drugim administrativnim postupcima i evidencijama, imaju se tretiratiisključivo kao Hrvati.ltakav dokument jei danas deo pozitivnog prava jer ga niko nikad nije stavio van snage, menjao ili ukidao. Skupština Vojvodine je dobila zahtev od Nacionalnog saveta Bunjevaca, tek 2003. godine, da ga na prvom narednom zasedanju, kao sukcesor u nadležnostima, svojom odlukom stavi van snage. Dakle, jedno takvo, suštinsko, bitno političko pitanje nije razmatrano u međuvremenu, a kamoli odlučivano u pravcu poništavanja. A ono vezano za marke jeste već nakon nepune godine dana. Ili, tek nakon nepune godine dana.

Zanimljivo je analizirati moguće argumente za ovakvo rešenje Ministarstva PTT DFJ o nepriznavanju svojstva poštanskih maraka senćanskog izdanja. Jedini prihvatljiv, mogući argument je da je tiraž obe serije, pojedinačno i u celini, izuzetno mali i da je zbog toga očito ubrzo postao predmet špekulacija. Ne poznavajući nepisane zakonitosti u filateliji, onaj koje odlučio da donese pomenuto rešenje očito nije shvatao da upravo takvim rešenjem podupire špekulaciju. Jer, nije se moglo govoriti o privatnom izdanj8, još manje o falsifikatu. Dakle, ako su marke bile po naređenju na poštanskom šalteru, bar onih 11 iz tzv. male serije, ako su sve potom prodate,