Filatelista

36 B--==Z=Ie AAA AA Aaaa u u A u ću Čč Č Č __ rrr—

Sem pominjanja ”vrednosnice” u ranije datom citatu, ing. Verner nije pisao podrobnije o ovim provizornim dopisnicama. Međutim, u svojstvu eksperta Saveza filatelista Srbije i atestatora ovlašćenog i od Međunarodne filatelističke organizacije on je izdavao “certificat de garantie” za ove dopisnice, na njih stavljao svoju puncu i potpis. U sastavu moje zbirke je njegov atest pod brojem 5328, izdat u Novom Sadu, 12. januara 1970. godine, a koji se odnosi na ceo komplet provizornih dopisnica.

Katalozi celina, međunarodni i domaći, uglavnom ne registruju ovo izdanje, a neki ga samo u napomeni pominju, bez uobičajene katalogizacije. Međutim, bez obzira da li je u pitanju priprema predloga za izdanje koje potom nije prihvaćeno, ili privatno izdanje kakvih je inače u ratnim i poratnim vremenima bilo i drugde, kod nas i u svetu, a možda i izdanje u špekulativne svrhe – svejedno, bez pravih, proverenih i potvrđenih informacija ne bi trebalo davati ocene i sudove.

Međutim, interesantno je ovde pomenuti tretman ovog izdanja u Katalogu celina jugoslovenskih zemalja, Tom jedan, Beograd 2000., autora Miodraga Vukovića. Na strani 51 i 52 ovog kataloga, pod naslovom “Izdanja nepoznatog porekla, neslužbena, špekulativna i fantazijska izdanja celina jugoslovenskih zemalja” među najpoznatija” autor je uvrstio i ovo senćansko izdanje celina, definišući ih da su špekulativnog karaktera, vreme nastanka neizvesno“. U isto vreme autor u svom predgovoru kao prvog i očito najznačajnijeg saradnika, “bez kojeg ne bi ni bilo kataloga”, navodi upravo ing. Mirka Vernera iz Novog Sada. Da li je rašomonijada samo prividna, ili stvarna?

Spomen list

Valjalo bi u kratkim crtama ovde opisati i izgled već pominjanih spomen – araka, odnosno prikladnije – spomen listova, izdatih na osnovu iste odluke NOO grada Sente, kojom je odlučeno i o preštampavanju maraka. To su belosivi kartoni, dimenzija 21,2 cm po širinii 29,8 cm po dužini, uokvireni spoljnom plavomi unutrašnjom identičnom bordo šarom. Između teksta “Federativna” i Jugoslavija" velikim crnim slovima latinicom uštampana je relativno nevešto i crvena petokraka. Potom stoji tekst kraće interpretacije Odluke, datum i potpisi sekretara i predsednika NOO Senta. Verovatno zbog brzine štampanja, u tekstu ima štamparskih tj. slovnih grešaka, ali je svakako zanimljivo pažljivo pročitati ovde prenetu Odluku NOO Sente. Tekst na spomen listu glasi:

"Na osnovu zap. odluke Narodno Oslobodilačkog Odbora u Senti od 18. oktobra 1944. godine rešeno je, da sa mađarske poštanske marke preštampaju sa petokratom zvezdom u crvenoj boji, datumom ulaska oslobodilačke vojske i natpisom Jugoslavija u crnoj boji, da bi se iste mogle upotrebiti za daljnji poštanski promet. Odluku Odbora odobrio je izaslanik Okr. Nar. Oslobod. Odbora. – Marke će biti žigosane sa prigodnim žigom u crvenoj boji. Senta, 20. oktobra 1944. godine”.

Ing. Verner piše 1947. godine da je “takvih spomen listova bilo svega oko 10 sa cjelom serijom i 40 sa malom serijom” Na spomen listu je i veliki pečat ljubičastocrvene boje NOO Sente, a sve zalepljene marke žigosane su poštanskim žigom Sente u crvenoj boji sa datumom od 20. oktobra 1944. godine.

Putovala pisma Iz više citata, kako same Odluke NOO Senta, kao i naznake u tekstu datom na spomen listu -".. da bi se iste mogle upotrebiti za daljnji poštanski promet: , a posebno iz citiranih

tekstova ing. Vernera potpuno je jasna namera bila da se ove marke nađu na poštanskom šalteru nakon 20. oktobra i da se koriste za naplatu poštarine. Postojanje nekoliko sačuvanih