Filatelista

—N 49

KO UDARA PEČATE NE TREBA DA PIŠE

Klaus Groh

Nekoliko akcija otiskivanja umetničkih pečata izvedenih ovoga proleća, u kojima isam bio jedan od učesnika i realizator, podsetilo me na zbirku antologijskih tekstova o mejl-artu objavljenih u časopisu DELO broj 2 za 1980. godinu. Medju brojnim esejima priredjivač (naš istaknuti mejl-art umetniki osnivač Signalizma Miroljub Todorović) uvrstio je tekst nemačkog istoričara umetnosti dr Klausa Groha pod nazivom “Ko udara pečate, ne treba da piše”

1. Svako umetničko delo je rezultat procesa obradjivanja sredine.

2. Svako obradjivanje i/ili savladjivanje sredine ostavlja za sobom tragove.

3.Snežni čovek na Himalajima ostavlja za sobom tragove u snegu: na osnovu njih se može zaključiti koliko je čudovište veliko i teško. Prvi čovek koji je stupio na tlo Meseca, ostavio je tragove za potomstvo: na osnovu njih znaće se godina otkrića i nacionalnost otkrivača.

4. Poštanski službenik poništava poštanske vrednosti pošto ih menja gumenim pečatom: dopunjavanje znači smanjenje vrednosti (!).

5. U svakom slučaju, nešto se saopštava ostalom svetu znacima i tragovima. Saopštena vest dovodi do reagovanja ostale sredine. Znaci u sebi sadrže informacije.

6. Rezultati kreativnog (umetničkog) procesa stvaraju efekte (svejedno kakve!).

7.U današnjem svetu elektronske obrade informacija stvaralačka komunikacija predstavlja najvažniji fenomen egzistencije. Proširivanje umetnosti elementarnim medijima istovremeno znači demokratizaciju ideja kreativnom razmenom ideja.

8. Birokratski postotak “pečatanja” egzistira danas kao oblik priznate publikacione metode u oblasti umetnosti. Verbalno, literarno i ikonalno produkuju se i publikuju u smanjenom formatu umetnička dela – publikuju (1) bez angažovanja uobičajenih distributivnih sistema kao što su galerije i trgovine umetničkim predmetima.

9. Ksilografija prošlog stoleća koristi se danas u multipliciranom obliku u gumenom klišeu (pečatanje).

10. Pečat predstavlja veoma važan oblik umetničkog stvaranja, pošto ni u jednom načinu stvaralačke produkcije nije moguća takva demokratizacija i multiplikacija proizvoda izvan svih društvenih i političkih granica, bez problema i širom čitavog sveta.

(s nemačkog preveo Dragomir Perović)