Filatelista

Чл. 9, У условима смањене опасности од заразних болести извршено је знатно смањење броја службеника у свим санитарним установама на кордону. Прописан је број службеника за сваки карантин појединачно, алексиначки караншин као најпрометнији: директор, један осмотритељ, два латова коњичка, два латова пешака, четири гвардијана. Директор је уједно био и карантински доктор, послове писара, амбарџије,...обављао је неко од запослених по потреби. Одређен је број службеника и за караншине: у Радујевцу, Рачи, Мокрој Гори, Рашкој и полу-карантин Пандирало, који је Указом од 7. јула 1846. године од састанка преобраћен у полу-карантин 7.

На овај начин, до тада важећи санитарни прописи биће примењивани повремено према указаној потреби ради заштите земље од заразне болести која би евентуално долазила споља. Овим је обустављена прописана манипулација поште у санитарним установама, „иисма која из силране државе к нама долазе да се не каде, ниши ошварају или боду; она ће се колико се караншинског надзора Шиче, кроз исше слободно пропушшаши“ 32, То није значило да је чл. 64 (Уредбе, из 1841. године) потпуно суспендован, напротив, остављена је могућност све до краја рада санитарног кордона да може бити враћен на снагу. У приликама када је постојала потреба заштите здравља могла је бити вршена дезинфекција писама „док добро сшање здравља у Турској шрајало буде, од доскорашњих џиосшуџака у караншинима иривремено одсшуциши; но за случај, ако би се оџасне за наше ошечесшво околносши здравља и оџеш иојавиле да џоменуши ил.64 у доскорашњу снагу сшупиши има". Као потврда за примену овакве праксе сведоче сачувана дезинфикована писма из периода после 1861. године. Санитарни кордон као превентива заштите здравља, у наредном периоду биће проширен новим установама и остаће у функцији наредних 25 година.

Догађаји у наступајућим годинама битно ће утицати на прилике у Србији. Кнез Михаило бива убијен у атентату 10. јуна 1868. године. За наследника је проглашен малолетни Милан Обреновић |У (унук Милошевог брата Јеврема). Стицањем пунолетства 1872. године кнез Милан преузима власт. Следе два српско-турска рата 1876-78. г. што се завршило поразом Турске, и поводом таквог исхода на Берлинском конгресу (13. јула 1878. године) донета је одлука о независности Кнежевине Србије. Осим статуса самосталне државе, Србији припадају и нове територије, четири округа: Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски. Нова граница је одређена према Прошоколу о демаркационој линији између срџских и шурских шруџа из фебруара 1878. тодине.“"

Успостављање нове границе условило је измештање санитарног кордона на нову линију разграничења. Тим поводом кнез Милан проглашава Законодавно решење:

з8Полу-карантин је састанак „ на коме ће се прелазак (људи, робе, животиња,...) само у мирно и

здраво време допуштати, а у случају какве опасности ма од које стране долазила, одма укинути, Зборник закона и уредби, књ. 3, стр. 120

зеРраспис попечитељства вунутар. дела (02.06.1861), СБр. 950; Санитетски зборник, књ. 1, стр. 145

годборник закона и уредби, књ. 32, стр. 285