Francuski romantičari i srpska narodna poezija

још да се утврди којим је путем Мериме дошао до ње. Гроф де Сорго, који му је дао ту илирску народну песму, јесте Антонио гроф Соркочевић, бивши сенатори посланик дубровачке републике у Паризу. Гроф Соркочевић је поред омањих дела о историји и књижевности дубровачкој (Ртастетвз зиг Г ћазђогте 6 !а Пппеташте де Га Рбр. де Касизе е!узиг !а !апаце з!ауе. Рам. 1829; Зиг 1а уше де ! апстепле Керибидиг де Казизе. Ралз), превео 1838 одломке из Гундулићева Османа: (Озтап, роете Шунеп):. Природно да је дубровачки властелин, који се и иначе бавио књижевношћу, врло добро знао Качића, и Мерихме је по свој прилици веровао да је гроф искрен, и да је песму писао један сувременик Обилићев.

Тако је иронија случаја хтела да и мистификатор буде мистификован, и да се још шаренијом направи историја једне од најбоље успелих и најславнијих мистификација модерне књижевности.

# Сербске Летописи за 1828 годину (књ, 12, стр. 154) доносе: „Пише наш корреспондентђ, да се у Паризу заводи катедра Славенскогљ, шо-

качкогљ езика, и да ће Грофђ Сорго из Далмаше Професоремљ бити“,