Gajenje male dece

сама мати. Кад мати умре, онла и живо дете саране заједно с њом. Ако се роде близнаци, једно од њих, насигурно убијају а кад што и оба. У опште човек, човечији живот, има врло ниску цену. Неки Рихтер, мисијонар, прича, да је један амернкански индијанац хтео да му да свога сина за једну секиру; и кад му је Рихтер рекао, да се чуди таком предлогу, он му је одговорио: „Што се чудиш, нема у моме захтеву ничег чудноватог, синова могу имати колико хоћу, али секиру саковати не умем; а при том, секира ће ми бити од користи целог мог живота!< И старци свршавају свој живот веома жалосно. Сматрају их за људе немоћне и неспособне за икакав рад; и да их не би вукли на својим леђима, да их не би хранили, они их убијају, море глађу. И тако то иде, из нараштаја у нараштај! Да би овога нестало, морало би се променити васпитање п удалити деца из такве средине: иначе, деца ће остати такви исти изроди, какви су им родитељи и прегци, све дотле, док они буду гледали оваке ужасе својим рођеним очима.

Изабрала сам најоштрије примере, који свакога изненађују и које нико у данашњем образованом друштву неће правдати и одобравати. Али тако исто ужасних примера пма у данашњем образованом друштву. Разлика је само та, што смо ми одрасли и срасли са нашим друш-= твеним махнама и не можемо да видимо сами махне нашег васпитања, него пи највеће грешке у нашем васпитању, и најужасније појаве у нашем друштву, сматрамо за паметне, природне. законите, баш онако исто. као што дивљаци мисле, да је убијање деце и стараца поступак на своме месту.

Мисао о васпитању деце није нова. Још Ликург, грчки законодавац, који је живео на 900 годипа пре Христа, врло је добро појмио значај васпитања. То се јасно види из закона које је дао Грчкој. О Питагору казасмо,