Gajenje male dece

16

деца науче првим правилима из рачунице. Значај дечијих игара оценили су енглески Философи Лок, Анеп-ла, Ребур и многи други; али Фребелова је заслуга што су се игре одомаћиле у васпитању, јер је он први предложио читав низ систематичких игара. И ова мисао, ако је и без прекора у начелу, опет је у примени јако накарађена. А можда је то пи пеизбежна последица данашњег стања педагогије. Примера ради узмимо Мидендорфа, који је био друг и помагач Фребелу. Пре свега читаоцу пада у очи тма песама; деца певају о свему, певају кад се скупљају, певају кад се играју, певају кад ручавају, певају кад се разилазе. Песме су са свим бесмислене, правне, па ни облик им није као што ваља. Тако напр. деца кад се скупе певају: уМи опет нађосмо један другог и опет се састодосмо овде; сваки од нас пун је наде и све нас поздравља наш скуп.“ И ово певају деца од 3—5 година. Или папр. ово: „Колико се радујемо башти, колико волимо њу. како би добро било кадби осетили благодет њену.“ И одрасли дечко не би то могао разумети а камо ли дете од 83— 90 годипа. А још је Амос Коменски у 17 столећу говорио: уДеца пе треба да уче на памет оно што не разуму“.

Осим овога учење стихова на памет тешко да је корисно. Вакернагел о томе вели ово: Учење на памет притупљује ум и осећање..... Убеђен сам да пепрестано учење на памет стихова убија појетички дар у клици. Обично мисле да учење на памет стихова развија памћење; али још је Бенеке казао, да памћење није способност, да је памћење различно, пи учећи стихове на памет, не развија се памћење у опште, него само памћење речи. Осим тога, оп тврди да сувише рано учење на памет убија ум, способност детета у олште, па и сав организам. И кад су и најкориснији и најлепши стихови са језгровитом садржином мисли штетни по умну способност детета, онда шта можемо очекивати од горњих стихова 2 Слушајући