Gajenje male dece

52 бо

разних народа. Морам овде да напоменем једну причу : Сигисмунд који је посматрао развиће свога синчића и који је читао да дивљаци Тахитских острова у место „Кук“ изговарају „Отуте“, натерао је свога сина, који тек што је проговорио, да изговара „Кук“, и у место „Кук“ он је говорио „Отуте«! Овај исти господин приметио је да су дечије реченице у почетку само субјект и објект без онога што се хоће да каже, и да глагол махом употребљавају у неодређеном начину.

_ Чим допустимо да је педагогаја везана са психолојом, онда пико неће одрицати њену везу и са Филологијом. Врло би значајно било поновити огледе Дондерса о брзини мисли код деце разнолике старости. Али сва ова петања о храни, о развићу, о дечијим болестима очекују радних руку. И мени се чини да ће ове руке пружити женскиње. Нека би се моје речи испуниле !

Пре него завршим напомињем још и то, да је права бесмислица делити васпитање на Физичко, чедно и умно, јер су све стране човекова живота нераздвојне. И с тога кад говорим о васпитању, свагда пмам на уму разнострано развиће детета.

Излазећи пред суд читалаца са овом књигом, ја признајем да и она има ту ману, коју имају већином педагошке књиге, а то је, што није било огледа и посматрања. Ову ману старала сам се да загладим свестраним познавањем литературе, пошто-су се прилике тако стекле да нисам могла учинити ни један оглед.

Пре него пређем па саму ствар, ја сматрам за своју дужност да се још у начелу оградим. Можда ће многи наћи да сликам тако васпитање које изискује много средстава па да се изведе, п да ће за многе моји савети остати лепа жеља. На ово одговарам да ми је дужност била да изпесем потпуну слику васпитања, а у колико ће се она остварити, то зависи од појединаца.

~ з—