Gajenje male dece

24

њих обоје бити различно. и ако су услови васпитања јел наки и ако су она била подједнако способна. У овом примеру ми смо нарочито казали „бол“ а не „болест,» јер кал би било ово последње, тада би се храњење пореметило више или мање у ма коме делу тела, тиме би сеу исто време пореметило храњење и развиће целог организма детета, јер се његов мозак неби хранио. Јасно је да се дете болесно налази у непријатнијим околностима, него ли дете које осећа бол.

Кад већ једанпут признамо да је потребно да дете буде здраво, онда тим самим напомињемо да се родитељи морају бринути о здрављу дечијем, да се уклони све што може шкодити здрављу детета.

Код овога питања морамо претрести и питање о наследству. Ма колико да је мало урађено на разради овога питања, опет је несумњиво доказан уплив наследности. И Вепстер има право кад тврди да је рђаво по децу кад њихови родитељи не врше ин најобичније хигијенске законе. А пошто је живот многих људи испреплетан читавим низом непрекидних гажења хигијенских закона, то се многа деца рађају само да умру. Није онда ни чудо каду Енглеској видимо да на сваких 7 живо рођених долази ! мртво рођено, т. ј. 17 ", а кад овоме додамо број деце која умпру у првим данима њихова живота, онда добијамо још жалоснију слику. Из живота животиња дознајемо да многе особине предака и родитеља прелазе у наследство потомцама, како у склопу самога тела, тако ни у навикама. Сточари су се одавно почели користити у својој економији наследношћу кад су хтели добити бољи сој. Наследство појединих особина организма видимо и код људи: тако се наслеђује албинизам, рутавило, шести прет на руци, већа или мања осетљивост разноликих чула, на пр, вида ит. ал. Осим оваких случајева, познатих у штампи, има још мпого