Gajenje poljskih useva

на сшесама: кукољ, челебин, турчинак, различије, нопонац, пиревина, папрац и друте. Овако познавање земље по растећиш травама није спгурно, јер оно завпси од влаге и други околности, од којих је вреше најглавнпје; и од времена дакле зависи, дали ће моћи ова ил’ она трава, на пескуљи ил’ на иловани, ил’ на- којој другој растети. Вато се ти држи они нређашљи знакова. IV. Ја сам напред рекао, да је за пољодјелца, на пзвесној земљп, од највеће важностп ораница. И то сам казао, да је то онај горљи, више или мање плодни слој земље, докле је тако ушекшана, да у њу ваздух, киша и топлота продиратп шогу, и који се при земљедјелству с’ плугом обрађује, гнојем гнојп п семеном засејава; баш противно здрав п ци, на којој оран п ц а непосредно лежп. У ораннци се највише налазп кремењане, глине и креча, а црнпца се ствара од гноја п од изтрулог посејаног бпља. Најчешће наплазимо у ораници на крешењачу, која је сваком под назпвом песка и шљунка позната. После крешешаче иша највише глпне, која је у ораници врло нужна, јер она највише воде уппја п плодност одржава. Она утврђује посејано бпље п одржава растећем усеву нужну топлину. Истина је, да глина врло споро у себе топлоту прпма, ал’ зато ју дуже у себп одржи. Ако сувлше глпне у земљи пма, онда је усеву шкодљпва. Ако је у ораници толнко песка колико п глпне, онда је за успевање усева најбоље. Од врло је велпке важности за плодну оранпцу п здравпца, јер акр је ова врло попустљива, не ваља за ораницу, а ако преко мере влагу задржава, п онда не ваља. И једно и друго треба да је овде у средњој мерп, или бар по околностпма и својству оранпце.

14