Gajenje poljskih useva

пасуљ, сочиво, гра и грашад, а кад će добро обради, онда може добро да успјева и дрвена детелина. Најиздашнија је на н>ој плодпна кромппр; и репа успјева. Обрађује се лако, и може се у свако доба орати. б) Глинаста црлпца, изгледа црна кад је мокра, а кад је сува, онда је угасито пепељаста и врло )е трошна. Раж п јарик јепам на њој добро роде, само се несме сувише много преоравати. Обрађује се лако. Пети раздељ, Средње рзжиште, глинаста пескуља; она је мрко-пепељаста кад је мокра, а кад је сува, онда је те исте отворенпје боје; међ’ прстима је оштра, трошна је и увек у форми прашка. Ако се добро нагноји, pai>a добро раж и јечам јарик. Шести раздељ. Дадна зобница, мршава житница. Кад је мокра онда је бело-пепељасте боје, а сува је много отворенија, На њој успјева пшеница само кад је добро нагнојена и добро урађена. Раж слабо на њој рађа и иајбоље рађа овас (зоб), јошт шта више, и иешће једно за другим. Тешко се обрађује и згодно време ваља за обрађивање уграбити; на њој се мора у песто посејати. Нити сламе, нит’ довољно зрна даје. По природном расту разних трава, овако ћеш земљу познати; На креиовитој земљи растедивје: црвена детелина, ћуркова креста (примог, траторак), мркваља (мрквеља) и волујак; на земљи самало крепа; купина, угорица, жалфија (кадуља), боквица, пиотац, мајкина душица и росница (гушица): на пескуши; кисељак, дан и ноБ, горушица, цецељ, гладуш, стокласа, просо, власуља, млепика, красуљак и мрежица; на иловапи паламида (пољски српак), пичак, попино гувно (маслачак, млечиБ), волујак, женетрг, водопија (водоплав, коњогриз, узлика), дивја елда, одољен, зимичњак, мачков брк (црника, цевка, мохунице), смиљкита, власуља, титрица (прстењак, кокорњак) и овсик; на смољњаки; дикица,. чичак, срчаник, крљ, оштрица; на јакој црници; тарпужак, вртаљка, дивја горушица, лисичији репак, госпина трава, мртва ноирива и велика (права) коприва; на ђубревитој земљи: саса, пегава кукута, росница (димњапа), пелен, буника, и татула (бикови);